Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А: КВАРТЕТ АМЕТИСТ ИЗ ЋУПРИЈЕ НАСТУПИО У ПЛАЖАНУ, КАО ДЕО ПРЕДСТАВЕ "ЉУБАВНО ПИСМО"!

Мајске аматерске позоришне свечаности су како многи кажу заиста јединствен културни догађај у Ресави. Публика је синоћ у току представе "Љубавно писмо" из Ћуприје имала прилике и да чује четири изузетно талентоване младе девојке, али
скромне, ученице музичке школе за младе таленте из Ћуприје. 

На Балканском такмичењу квартета за младе музичке таленте оне су освојиле прво место. Њихов квартет се зове АМЕТИСТ, а ово је прича о њима. 

Када су се сценска светла погасила,  у сали се  и даље чуо звук виолине. Успешно су нам се представиле песмама, али многи би волели и да их ближе упознају и сазнају нешто о њима. 


-Моје име је Стефанија Удицки и из Кикинде сам, ученица сам друге средње школе из Ћуприје. Освојила сам прво место на републичком такмичењу и четврто место на Међународном такмичењу у Чешкој.

Затим смо пришли и другој девојци која је стајала поред и замолили је да се и она представи, како би је публика ближе упознала. 


- Ја сам Теа Милеуснић и ученица сам другог разреда средње школе за музичке таленте у Ћуприји. Ово нам је једна врста хобија у склопу употпуњавања позоришта како би представа била изведена што квалитетније. Освојила сам прву награду на републичком такмичењу.



Уз звуке виолине, настављамо  разговор са овим младим девојкама, које су право освежење у мору кича за све поклонике класичне музичке уметности


 - Моје име је Мима  Мајсторовић  и седам година сам ученица школе за музичке таленте у Ћуприји. Свирам виолончело. Освојила сам трећу награду на републичком такмичењу. Презадовољна сам вечерашњим наступом. 


- Ја се зовем Кристина Утковић и осми сам разред школе за музичке таленте у Ћуприји. Освојила сам другу награду на републичком такмичењу, казала је четврта девојка овог занимљивог квартета.




                                         М.Мирковић/фото: И.Радошевић 



Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...