У НОЋИ 28. И 29. МАЈА ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋА НЕСТАЛА СА ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ: КАКО ЈЕ МАЈСКИ ПРЕВРАТ ДОПРИНЕО РАЗВОЈУ ПОЛИТИЧКЕ ШТАМПЕ ?

У ноћи 28. и 29. маја 1903, са политичке сцене Краљевине Србије нестала је династија Обреновића. Краљ Александар Обреновић својим неприхватљивим поступцима за официре и посебно за радикалну партију,  изазвао је велики гнев који је прелио чашу како пишу историчари, када се оженио дворском дамом своје мајке која је била и нероткиња Драгом Машин.

FOTO: SRBIN.INFO

Бирали су тренутак када и како, и ето кобне ноћи догодио се чин убиства краљевског пара, упадом завереника у двор. О овоме ћете ових дана много читати. Међутим, желимо да се осврнемо на то како је убиство краљевског пара допринело радикализацији српске штампе, прецизније, политичким листовима у малим срединама. 

У Великом Поповићу заклали јуне због женидбе краља

Пре него што се конкретно осврнемо на изношење тих података. Занимљиво је погледати каква је била  клима конкретно у Ресавском крају, у коме се подсетићемо кратко још 1871. године појавио први лист "Ресавски поштоноша" који је како Јован Скерлић тврди први провинцијски лист код Срба који је излазио у Свилајнцу, а штампан у Параћину. Који и данас много година после, успешно у новом руху информише јавност о догађајима у Ресави. Но да се вратимо конкретном примеру који илуструје политичку климу пре убиства краљевског пара. 

ФОТО: YOUTUBE

Велики Поповић, проглашен за варошицу крајем 19. века,  често оспораван, јер је покушавао да се у Ресави наметне као центар, што није било изводљиво због Деспотовца и Свилајнца. Године 1900, у тој вароши направљено је велико славље поводом краљеве женидбе. Како пише мр Добривоје Јовановић, прво су коњима отишли на службу у цркви у Медвеђи, а затим је у Поповићу донето јуне од 80кг, славље је трајало до касно у ноћ, а приређен је и ватромет. 

Само три године касније мештани Великог Поповића морали су да се помире са новом политичком климом и новим правилима. Ово је несумњиво доказ да је Александар Обреновић, без обзира на своју строгу и диктаторску политику, поштован у народу. 

Долазак Петра Карађорђевића - развој парламентаризма

Петар Први Карађорђевић долази у Краљевину Србију уводећи своја правила и правила европског живота. Његова значајна реченица која осликава и његов начин владања. Како је Живојиновић,1990. године  навео у књизи Петар је рекао да ће дозволити борбу, али тражи оданост држави и парламентаризам. 

У пракси је то мало другачије показано, јер је Петар како Живојиновић претпоставља био веома наклоњен радикалној партији, која је имала и већину у парламенту. Међутим, на локалу су радикали често губили власт, што је резултирало њиховим незадовољством. 

Колико је заиста Петар Први Карађорђевић био парламентаран, показује масовна појава политичке штампе . Живојиновић бележи и карактеристичан пример који указује на његову жељу да политичка штампа буде слободна. Петар је прегледао све новине, али није цензурисао, па се тако наљутио на своје сараднике када су му рекли да су забранили један лист, који краља приказује као пијаног мајмуна. Тада је Петар рекао кључну реченицу, да је штампа у земљи слободна и да то не може да наруши његово краљевско достојанство.  Посебно је Петар штампи допринео враћањем Устава из 1888. и Закона о слободи штампе из 1891, писали су Бјелица и Јевтовић у књизи "Историја новинарства". 

Слободна политичка реч у Ресави 

Политичка спорења у Ресави дуга су вековима и неретко су све до краја 19 . века завршавана расцопаних глава. Та  политичка слобода исказивана је и кроз песме и народна кола. Тако је Дајана Костић у селу Плажану забележила две верзије народних политичких песама: " Ја сам стари радикал, скидам шешир па играм, радикали играју демократе плакају", или "Демократ сам ја нека свако зна, демократе играју радикали не знају".

Међутим, врло брзо увођењем парламентаризма у Ресави се појављују  и први политички листови. Први политички лист у модернијој историји почео је да излази од 1904. године, звао се "Ресава", а издавао га је  Таса М.Марковић. Касније се низао велики број политичких листова, једни су се појављивали, а други гасили, зависно од исхода избора. Што само показује колико је локална средина пратила рад на државном нивоу и према њима се управљала. Наоштрена политичка пера, иступила су оштре секире. Уместо политичких убистава, деградирао се углед појединих политичких кандидата. А велики број неписмених становника према неким анегдотама слушао је како им учени чиновници читају политичке новине. Давали гласове за оне кандидате који су им се чинили значајниим или чија је пропаганда била велика. 

Крв отекла Дунавом, свет био у чуду 

Први светски рат прекинуо је пораст и слободу политичких листова. Петров наследник Александар Карађорђевић преузимањем власти у првој половини 20. века допринеће да се смањи политичка штампа, увођењем новог закона и забране, каква је штетила демократизацији политичке штампе, па тако и у Ресави престаје штампање политичких листова, и кратко Ресавци остају без јавног гласила. 

Ресава је протицала, време и политичка клима се мењала. Крв краљевског пара отекла је Дунавом, свет је остао у чуду. Какав је то народ који може да се удружи против свог краља и да га убије. На крају "Ко то не може, боље да се није ни родио", рекла је Теслина мајка Ђука, у роману Владимира Пиштала, када је купала мртвог сина, а Теслиног брата. Што само показује да човек мора и може све издржати, чак и најгоре облике цензуре. Зато и опстаје вековима, а трајаће и даље не заборављајући прошлост, била она светла или мрачна, ипак је прошлост. 

                                                                 М.Мирковић