Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А : ПРЕДСТАВА "НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ" ОТВОРИЛА 21.МАПС!


Након свечаног отварања, на сцени у Плажану, вечерас је изведена и представа "Небеске шајкаче" која је награђена снажним аплаузом од неколико минута. Представу је извело позориште из Трстеника, по тексту Милосава Буце Мирковића, у режији Милоша Милошевића. 


На сцени, магла, чувари Зејтилника, млађи и старији. Ратне муње, а затим и војници који се у колони кроз публику полако пењу на сцену, где их чекају омладинке у белим кошуљама. Затим, тама, а из сцене израњају гробови, а остало су епитафи, да су некада постојали, да су имали жеље, надања, и да су изборили све оно у чему данас уживамо. Овако се најкраће може описати утисак након вечерашње представе која је отворила 21. МАПС у Плажану. Са поводом, изведена је емоционална представа, са циљем да на Дан победе над фашизмом, подсети на оно што је сваком човеку свето, на домовину. Глумци, су испраћени аплаузом који је трајао неколико минута, а утисци се нису сабрали ни у ходнику. 


Након представе разговарали смо са редитељем и драмским писцем, Милошем Милошевићем који је рекао да је веома задовољан одржаном представом, али и публиком која је разумела представу. 
-Мени је драго што сам у овом крају, у Плажану и што смо вечерас имали привилегију да отворимо овај фестивал. Што се тиче моје представе, све оно што сам као редитељ тражио од глумаца они су вечерас пласирали овој предивној публици. Мени је драго што је у публици било доста деце и који су надам се схватили причу, јер су пажљиво гледали и наградили аплаузом. Схватио сам да су и та деца, као и ти наши дечаци који су на сцени били који су дали оно највредније што су имали за Србију, а то је живот. Видим да и ова деца су наследници, и они су та једна  визија наша која ће да настави традицију тог српства, љубљења отаџбине. Хвала богу и да имамо овакве глумце, а и овакву публику, рекао је Милош. 


Он нам је испричао и како је дошло до идеје да настане једна овако емоционално садржајна прича са Зејтлника.

-Видите, 2013. године када сам се задњи пут видео са Буцом Мирковићем који је написао "Баладе са Зејтилника", а то су баладице у форми епитафа тих голобрадих младића који леже на Зејтилнику. Дао ми је ту књигу и дао ми је још неколико балада и пошто смо били врли пријатељи, а ја сам њега поштовао као оца. Он ми је наредио, као што може отац да нареди, да издам ту књигу, у издавачкој кући Љубостиња, да урадим допуњено издање, као и адаптацију овог текста за сцену и ако могу да то урадим у Трстеничком позоришту. Када је после 15 дана он преминуо, ја сам схватио да је то био његов аманет мени. Хвала богу, у част Буци који је био значајно име у позоришној и књижевној критици, као и поета, ја сам урадио књигу, као и сценску адаптацију "Небеске шајкаче" која траје од 2014. године. Занимљиво је да је представа требала да изађе 14. маја 2014. године, међутим тада је општину Трстеник и Србију задесила велика поплава. Наравно због ванредног стања одложили смо премијеру. Замислите, премијера се десила 28. јуна на Видовдан, када је и Милосаву Буци Мирковићу био рођендан, тада је била премијера у Трстенику. Већ у јулу ми смо затворили овом представом Први фестивал "Буцини Дани" у Александровцу, одакле је он био родом. То је фестивал професионалних позоришта, а ми смо имали ту част и привилегију  да будемо једино аматерско позориште на том фестивалу, прича редитељ Милош.


Пуна утисака након вечерашње представе била је и директорка Центра за културу Влатка Миленковић, која је позвала публику да ужива у представама и наредних дана. 

- Јако сам задовољна. Позивам овом приликом публику да дође и да прати нашу манифестацију Мајске аматерске позоришне свечаности и да нам сала буде пуна као што смо навикли свих ових пређашњих година и да се представе наших гостију гледају и да људи мало разбију монотонију и да изађу из својих кућа и да буду овде, да се дружимо и проведемо једно лепо и пријатно вече, казала је госпођа Миленковић. 


                                                                                         М.Мирковић/фото: И.Радошевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...