Пређи на главни садржај

САВЕТИ ИЗ ПОЉОПРИВРЕДЕ: ЗАШТИТА КРАСТАВАЦА ОД БОЛЕСТИ!

У мајском броју билтена Пољопривредне саветодавне стручне службе из Јагодине, између осталог објављен је и текст о најчешћим болестима краставаца у пластенику и на отвореном дип. инжерења Ружице Ђукић. 
Представљамо Вам три најраспрострањеније болести краставаца и начине спречавања и лечења. 

Пламењача краставца  (Pseudoperonospora Cubensis)

To је гљивично обољење које најчешће напада краставац и у заштићеном простору и на отвореном. Како пише у билтену, најчешће се јавља када су лета прохладна и кишовита посебно код краставаца корнишона у пострној сетви. 

FOTO: AGROKLUB.COM

Како да препознам сиптоме?  На лицу листа јављају се неправилне угласте пеге жуте боје, а на наличју једва приметна сивкаста навлака. Пеге се спајају и цела лиска има жут хлоротичан изглед. Како болест напредује оболело ткиво вене и суши се, те се цела лиска распадне. Како кажу, ова гљива има више генерација годишње, а зараза се остварује продирањем зооспора кроз стомине отворе (поготово кроз повреде и ране на биљци). Оптимална температура за настанак и развој болести је од 15-25 степени. 
FOTO:AGROKLUB.COM

Како да спречимо и излечимо биљку?    Болест се може спречити превентивним прскањем на бази МЕТАЛАКСИЛ М Aliette 80WP u 0,25-0,37%, Aliette flash-0,25-0,35%, Ridomil MZ u2,5 kg /ha, Acrobat MZ -2,5 kg /ha, Curzate M-3 kg /ha, Quadris 1 l/ ha, Pergado R,Cursate R..

Бактериозна пламењача краставца (Pseudomonas lachrumans)

Овај паразит се најчешће јавља у кишним годинама и то код гајења биљака на отвореном пољу. Преноси се семеном и зараженим биљним остацима. 

FOTO: HEMIKS.RS

Сиптоми су пеге на листу и стаблу, као и то што на месту инфекције  са наличја лист сузи.
Болест се може спречити коришћењем здравог семена, и правилним плодоредом што подразумева да се на истој парцели краставац не гаји 2-3 године. Превентивно се спречава прскањем препаратима на бази БАКРА. 

Пепелница краставца (Erysiphe cicho racearum)

Болест се јавља по сувом времену и температури од 23 степена, запаженија је у затвореном него отвореном простору. Најчешћи сиптоми су на лицу и наличју листа где се уочавају беле прашкасте округле колоније које могу да покрију целу лиску. Лист се суши и опада. Болест се запажа и на лисној петељци и стаблу, док на плодовима није уочена. 

FOTO:AGROEKONOMIJA.RS

Прскање против пепелнице почиње када се уоче беле прашкасте пеге и то следећим препаратима које препоручује служба: Quadris 0,75l/ha ha Systhane 0,04%, Falcon 460 EC 0,6л/ха. Ortiva opti 2,5l/ha Sabithane 0,045%.

Представили смо Вам три болести које се најчешће јављају, поред ових постоји могућност и да се јаве: Сива трулеж, вирус мозаика краставца... о чему можете читати у најновијем билтену ове пољопривредне стручне службе.

        Текст приредио Марко Мирковић/ извор: пссјагодина.рс

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...