Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А: НЕМАЊА ЛУГАВАЦ: ФЕСТИВАЛ ЈЕ СВАКЕ ГОДИНЕ СВЕ ОРГАНИЗОВАНИЈИ!

У четвртак увече публика је имала прилике да на сцени у Плажану види позоришну представу "Галеб" Антона Павловића Чехова, у режији Дејана Цицмиловића. Представу је извело позориште из Раче које је понело награду за најбољу женску улогу, коју је добила глумица Ивана Стојановић, која је у представи играла Нину. 
Улогу Косте у представи играо је глумац Немања Лугавац који је већ трећу годину на фестивалу у Плажану. У интервју за "Нову Ресаву" говорио је о утисцима, представи и редитељу. 





Како сте задовољни учешћем на фестивалу вашег позоришта?


Ми смо задовољни нашим извођењем. Ја сам задовољан својим и извођењем својих колега. Нисмо гледали ни једну конкурентску представу, али гледали смо ову завршну  и веома нам се допало. Овде сам трећи пут, фестивал је сваке године све бољи и бољи и све организованији, увек нас предивно дочекате. Јако смо задовољни, пре свега на позиву, а касније и на гостопримству, сигурно је колегиница веома захвална на награди. Надамо се да ћемо и идуће године бити овде са вама. 



Да ли сте се плашили  како ће публика прихватити Чеховљеву драму "Галеб"?


Нисмо, јер смо знали да је овде публика позоришно едукована. Видели су велики број представа и озбиљнијих од "Галеба" тако да није било страха. 



Како је то сарађивати са редитељем Дејаном Цицмиловићем?


Феноменална, заиста не бих могао да замислим да радим са неким другим редитељем. Он је пре свега професор на академији и зна да уђе у психу глумца, пре свега зато што је и он глумац, а не редитељ по професији. Зна како да приђе глумцу и како да објасни неке ствари, што је глумцу аматеру веома битно. Темељан, креативан, без неке лажне скромности у његово име, мислим да је убедљиво најбољи редитељ аматерских позоришта у Србији, што сведоче и бројне награде које је освојио у протеклих десетак година. 

Да ли сте освојили неку награду са овом представом на неком другом фестивалу?

Нисмо, ово је други фестивал који је имао категорију, најбоља представа. Углавном аматерски фестивали немају ту категорију, већ само најбољи глумац и тако даље. Надам се да ће бити нешто. 

Захвалили смо се Немањи на разговору и пожелели много успеха на даскама које живот значе. 

                                                М.Мирковић/фото: И.Радошевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...