Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А : ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ МИЛОШЕВИЋЕМ РЕДИТЕЉЕМ ПРЕДСТАВЕ "НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ"!

На овогодишњој свечаности у Плажану, награду за најбољу представу  и признање  "Славољуб Вулић" по оцени жирија понело је позориште из Трстеника, за представу "Небеске шајкаче" по тексту Милосава Буце Мирковића, у режији Милоша Милошевића, која је у понедељак 9. маја, на Светски дан борбе против фашизма, отворила манифестацију . 

Фото: фацебоок, М.Милошевић

Милош је у интервју након представе рекао да је урађена по тексту "Баладе са Зејтилника" његовог пријатеља Милосава Буце Мирковића и на неки начин испуњење аманета. Милосав је петнестак дана пре смрти наредио Милошу да ову књигу објави, али и да уради сценску адаптацију у Трстеничком позоришту. Што је он и учинио. Ова представа се осим жирија допала и публици па су тако глумци враћани како би се рекло на "бис". 
Са наградом у руци увек срдачан, писац и редитељ Милош Милошевић пристао је да своје утиске подели са читаоцима "Нове Ресаве".

Да ли сте очекивали да ће представа "Небеске шајкаче" победити по оцени жирија на овом фестивалу?

Морам да вам кажем, да не будем баш превише скроман. Сваки посао који човек ради он се нада неком успеху. Тако и ја када сам почео да радим ову представу, од прве читалачке пробе са глумцима, премијере, ја сам се надао успеху. Искрено речено, када сам чуо да долазимо на овај фестивал и када сам видео имена професионалних редитеља чије представе учествују и нисам се баш  надао. Али, када сам видео, оне вечери када смо дали представу реакцију публике, нешто ме је заголицало у стомаку и рекао сам себи да би овде могло и да буде нешто. Као што је и било, ваша предивна публика је препознала то што је добро у представи и наградила је прво оним аплаузом од неколико минута и враћали су на "бис" глумце, а после је и жири вероватно под утицајем пријема код публике, није имао где и наградио је ову представу првом наградом. Да кажем да нисам срећан, лагао бих, а ја не волим да лажем. Морам да признам да сам пресрећан, јер сваки човек живи за то да дочека ово што сам ја вечерас дочекао.


По вашем драмском тексту урађена је дечија представа театра "Ресава", која је у петак изведена на сцени, "Ивица и Марица" у режији Мирољуба Ивановића. Како сте задовољни њеним извођењем?

Ја сам дошао на извођење представе, која је рађена по тексту који сам ја писао "Ивица, Марица и летеће прасе"  нисам могао да издржим, дошао сам. Увек кад чујем да деца раде моје текстове, не само да позориштима не наплатим тај текст, већ волим да дођем да погледам ту представу и да се дружим са том децом. Представа је питка, лепо направљена за тај узраст. Урадили су једну представицу којом могу и они да се поносе што су је радили и ови другари који гледају да се осете као део те игре, па је тако било и навијање њихових другара из публике, за, против вештице. За Ивицу и Марицу и за летеће прасе, против Ругобка. Па ето, и Ругобко се на крају као у свим добрим бајкама претвара у принца  и нашао је љубав коју је некада давно изгубио. 

ФОТО: В.Миленковић


Шта по Вама мора да има један добар дечији драмски текст?

Мора најпре да буде лепа прича. Није фарса када се каже да је писање за децу најтеже.
Код деце нема фолирања, као код нас маторих. Кажеш му песму коју си написао, он те похвали, а касније ти иза леђа прича да је лоша. Код деце то нема. Деца то схватају као игру, било то песма, игроказ, драмски текст, представа, њима је све то игра. И ако себе не нађу у тој игри, окрећу леђа. Одмах они траже да им се врате крпице, неће да се играју са тобом. Морам  и да се похвалим да тренутно десет професионалних позоришта раде моје текстове, а аматерских не зна им се броја. Такође играју се и у региону, у Хрватској, Босни и Херцеговини. Можда је успех тих мојих текстова, што имају доста хумора, деца воле да се смеју и треба да се смеју, док не одрасту па им буде свега  преко главе, драме од политике и проблема. Такође и одраслим људима треба смех, а камоли деци у том најсрећнијем добу човечанста, јер уз тај смех и брже расту. 

Захвалили смо се Милошу и пожелели му да још много година посећује фестивал у Плажану, са неким новим представама. 

             
                                             М.Мирковић/фото: И.Радошевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...