Пређи на главни садржај

ПЛАЖАНСКИ УЧИТЕЉ И СВЕШТЕНИК КОМЕ СУ УКРАЛИ КОЊА!

У прошлости прекривеној мистичним велом, много значајних људи се могу пронаћи. Листајући недавно "Календар Краљевине Србије са шематизмом", наишли смо на зачуђујуће име, свештеник Димитрије Леринчанац у Плажанској парохији. Познато је  да село све до пре пет година није имало цркву, па откуд  онда свештеник у селу?  

фотографија преузета из књиге Добривоја Јовановића(свештеник са леве стране и седом брадом)       

Отворили смо сасвим случајно и "Просветни гласник", а у њему невероватно откриће, пише да је Димитрије Леринчанац постављен за сеоског учитеља у Плажану. На то место у селу Плажану Леринчанац је остао све до 1912. године. Касније су наступили ратови, а од 1920 - 1930. како пише мр Добривоје Јовановић, Леринчанац је почео да ради као учитељ у гимназији у Ћуприји. Министарство просвете је како сазнајемо од Јовановића притискало директора гимназије у Ћуприји да Димитрија Леринчанца замени парохом из Ћуприје, јер Димитрије не зна добро да говори српски и нема педагошког искуства. У писму које је директор упутио министарству, ми сазнајемо и ко је то ученицима у Плажану  у првој половини ХХ века, држао часове и каква је знања могао да им пренесе.

Димитрије Леринчанац је рођен у Македонији. Завршио је како пише Јовановић, пет разреда Грчке гимназије, а затим и Богословију у Београду. Веронауку је предавао у Солунској гимназији , а 11 година је провео у јужним крајевима Србије.

У ПЛАЖАНУ ОСТАО БЕЗ КОЊА 
 У листу "Полицијски гласник", 1910. објављена је вест да су свештенику Димитрију Леринчанцу из Плажана, украли коња. Даље се описује како је коњ изгледао и шта полиција краја треба да уради. 

Ето, такав је човек био свештеник и учитељ Леринчанац, који се и после 1930. године помиње у вестима из Ћуприје, али као свештеник, а не вероучитељ. 
 

                                      М.Мирковић/ извор: Д. Јовановић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...