Пређи на главни садржај

ШТЕТИ ЛИ ПШЕНИЦИ ОВО ТОПЛО ВРЕМЕ?


САВЕТИ ИЗ ПОЉОПРИВРЕДЕ 

Недавно је у емисији "Добра земља" професор др Ђорђе Гламочлија са Пољопривредног факултета у Земуну говорио о проблемима који могу да настану при гајењу пшенице на овако високој температуру у  зимском периоду када би она требала да буде испод снега.




Веома је важно знати да пшеница када су повољне температуре изнад пет степени буја и троши азот у великим количинама. Проблеми могу да настану уколико се након ових високих температура у фебруару јави голомразица која може да оштети биљке и поремети вегетацију, објаснио је он.
Додао је и да при овако високим тепературама могу да се јаве напади глодара који гризу чвор бокора, као и напади биљних болести посебно Лисне рђе и  ваши зато пољопривредници морају пратити тај развој и промене на биљкама и благовремено реаговати прскањем одређеним препаратом за заштиту. 
Када је реч о прихрањивању и надокнађивању азота, професор је саветовао да се најпре и то почетком фебрара ђубри УРЕОМ , а тек касније да се примени ђубрење КАН- ом.  За веће фарме он је препоручио и Осоку, која је знатно јефтинија, али је и компликованији начин рада. 
Као најважнији савет пољопривредницима, он је казао, да је важно пратити развој и вегетацију ппшенице на терену и благовремено реаговати на промене. Да се не догоди, да  као једне године Лисна рђа уништи приносе. 

                                              Извор: Добра земља

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...