Недавно је у Свилајнцу у организацији Центра за културу и Ресавске библиотеке одржано духовно предавање "Страх или Љубав". Предавање су одржали ђакон, редитељ и православни публициста Ненад Илић и Анастасија - Весна Илић дипломирана глумица, педагог, православни публициста итд.
Утисци са предавања су били обострани. Ђакон Ненад Илић је на свом фејсбук профилу истакао да су задовољни предавањем, организацијом, публиком и љубазним домаћинима.
Детаљ са предавања (фото: Д. Николић) |
Како бисмо ово предавање приближили и онима који нису могли да присуствују, замолили смо свештеника и вероучитеља Драгана Николића, да нам каже по чему је ово предавање веома значајно, не само за Свилајнчане, већ за све људе?
- Ми кажемо: Бог је љубав. Често не знамо зашто, а то није само питање догматике већ је то битно за наше постојање. Објаснићу то овако: Наш Бог је света Тројица, то значи да је он заједница Оца, Сина и Светог Духа. Отац је Отац, јер има Сина и Светог Духа, Син је Син јер има Оца и Духа Светога. Дух Свети је Дух Свети јер има Оца и Сина. Бог је, дакле, заједница личности Оца, Сина и Светог Духа. Бог није самац, он је заједница и то љубавна заједница у којој свако црпи постојање из оног другог. То има последице и по наше постојање, када Христос каже „Будите савршени као Отац ваш небески“, то није позив на морално савршенство већ, позив да постојимо на начин као и Бог, у заједници љубави и заједници личности. Дакле, љубавни однос са другом личности нам даје постојање и говори нам ко смо. Зато, свако подсећање на то да смо људи, јесте значајно, јер то у крајњој линији и јесте подсећање да смо биће заједнице, биће жељно љубави. У томе је и значај ове трибине. Љубав према ближњима и љубав према Богу је циљ људског постојања, живота. Људи то данас заборављају и задовољавају се својом самодовољности, одлазе у самоизолацију, себичност, а то на крају води у разне душевне болести. Зато је данас нарочито важно да људи схвате да је Христос, а то значи Црква, лек од самоће и безнађа које данас влада. Као што мајка грли своје чедо, тако и Црква грли свакога од нас. Зато је нарочито важно да Литургија буде центар нашег живота, јер ту се јавља Христос, ту је Бог, то је заједница „која ће победити свет“, објашњава отац Драган.
Питали смо га и како да у данашњем брзом свету који често и кроз средства информисања покушава да нас држи у сталном страху, пронађемо љубав?
- Ми у Цркви знамо од кога долази страх, тај демон страха јесте јак али није јачи од Бога. Ако Литургија буде извор и центар нашег живота, ако нам свет буде Христоцентричан, уместо егоцентричан, онда ћемо моћи све. Црква је ту да нас непрестано опомиње и призива на то да живимо у складу са Јеванђељем. Дух овога света управо влада страхом као моћним оружијем. Заиста је тако, завирите у те медије и њихове информације и видећете да оне константно одржавају неки интензитет страха, некад мање, некад више, а све то са циљем да нас отупи за праве ствари и оно што је прави живот. Томе се можемо супротставити, али не сами и својим снагама већ у заједници са Богом и са другим људима у Цркви, у Литургији. Страх је одсуство вере у Бога, а насупрот страху стоји љубав и поуздање у Бога. Љубав је однос са другом личношћу, ако немамо другога поред нас, кога ћемо волети, ако смо сами, затворени у егоцентризам и самодовољност, онда нема ни љубави. Ако пронађемо Бога, пронаћићемо и оно што се зове права љубав, каже он.
Ето сазнали смо нешто веома важно, да љубави нема ако се људи превише затрпавају материјалним стварима, а у души осећају духовну празнину и живе сами у страху. Патријарх Павле је једноставно објаснио ту сложену мудрост о страху и љубави: "Не бојимо се ничега, чега се Бог не боји"!
ПГ
Коментари
Постави коментар