Пређи на главни садржај

СВИЛАЈНАЦ: ПРЕДАВАЊЕ "СТРАХ ИЛИ ЉУБАВ" ВРАЋА ВЕРУ У ДУХОВНИ СМИСАО ЖИВОТА!

Недавно је у Свилајнцу у организацији Центра за културу и Ресавске библиотеке одржано духовно предавање "Страх или Љубав". Предавање су одржали ђакон, редитељ и православни публициста  Ненад Илић и Анастасија - Весна Илић дипломирана глумица, педагог, православни публициста итд.
Утисци са предавања су били обострани. Ђакон Ненад Илић је на свом фејсбук профилу истакао да су задовољни предавањем, организацијом, публиком и љубазним домаћинима. 

Детаљ са предавања (фото: Д. Николић)

Како бисмо ово предавање приближили и онима који нису могли да присуствују, замолили смо свештеника и вероучитеља Драгана Николића, да нам каже по чему је ово предавање веома значајно, не само за Свилајнчане, већ за све људе?
- Ми кажемо: Бог је љубав. Често не знамо зашто, а то није само питање догматике већ је то битно за наше постојање. Објаснићу то овако: Наш Бог је света Тројица, то значи да је он заједница Оца, Сина и Светог Духа. Отац је Отац, јер има Сина и Светог Духа, Син је Син јер има Оца и Духа Светога. Дух Свети је Дух Свети јер има Оца и Сина. Бог је, дакле, заједница личности Оца, Сина и Светог Духа. Бог није самац, он је заједница и то љубавна заједница у којој свако црпи постојање из оног другог. То има последице и по наше постојање, када Христос каже „Будите савршени као Отац ваш небески“, то није позив на морално савршенство већ, позив да постојимо на начин као и Бог, у заједници љубави и заједници личности. Дакле, љубавни однос са другом личности нам даје постојање и говори нам ко смо. Зато, свако подсећање на то да смо људи, јесте значајно, јер то у крајњој линији и јесте подсећање да смо биће заједнице, биће жељно љубави. У томе је и значај ове трибине. Љубав према ближњима и љубав према Богу је циљ људског постојања, живота. Људи то данас заборављају и задовољавају се својом самодовољности, одлазе у самоизолацију, себичност, а то на крају води у разне душевне болести. Зато је данас нарочито важно да људи схвате да је Христос, а то значи Црква, лек од самоће и безнађа које данас влада. Као што мајка грли своје чедо, тако и Црква грли свакога од нас. Зато је нарочито важно да Литургија буде центар нашег живота, јер ту се јавља Христос, ту је Бог, то је заједница „која ће победити свет“, објашњава отац Драган.

Питали смо га и како да у данашњем брзом свету који често  и кроз средства информисања покушава да нас држи у сталном страху, пронађемо љубав?

- Ми у Цркви знамо од кога долази страх, тај демон страха јесте јак али није јачи од Бога. Ако Литургија буде извор и центар нашег живота, ако нам свет буде Христоцентричан, уместо егоцентричан, онда ћемо моћи све. Црква је ту да нас непрестано опомиње и призива на то да живимо у складу са Јеванђељем. Дух овога света управо влада страхом као моћним оружијем. Заиста је тако, завирите у те медије и њихове информације и видећете да оне константно одржавају неки интензитет страха, некад мање, некад више, а све то са циљем да нас отупи за праве ствари и оно што је прави живот. Томе се можемо супротставити, али не сами и својим снагама већ у заједници са Богом и са другим људима у Цркви, у Литургији. Страх је одсуство вере у Бога, а насупрот страху стоји љубав и поуздање у Бога. Љубав је однос са другом личношћу, ако немамо другога поред нас, кога ћемо волети, ако смо сами, затворени у егоцентризам и самодовољност, онда нема ни љубави. Ако пронађемо Бога, пронаћићемо и оно што се зове права љубав, каже он.

Ето сазнали смо нешто веома важно, да љубави нема ако се људи превише затрпавају материјалним стварима, а у души осећају духовну празнину и живе сами у страху. Патријарх Павле је једноставно објаснио ту сложену мудрост о страху и љубави: "Не бојимо се ничега, чега се Бог не боји"!

                                                  ПГ


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...