Пређи на главни садржај

КО СУ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "АНДРА ГАВРИЛОВИЋ"?

Прошле године Ресавска библиотека у Свилајнцу расписала је седми пут конкурс за најбољу књижевну критику и приповетку, за Зборник "Црте и резе 7". 

Андра Гавриловић

Радове је послало 133. аутора, а приповетка је била бројнија (108 ) у односу на књижевну критику (25). Жири је  у саставу Гојко Божић, књижевни критичар, Мирко Демић, књижевник и Оливера Мијаиловић, професор књижевности  саопштио да се по својој оригиналности издвајају, за књижевну критику Миломир Глигоријевић из Београда "Енциклопедијска концепција "Кише и хартије"Владимира Тасића, а за приповетку, дело Љиљане Малетин Војводић из Новог Сада "Скрик", који су и добили награду "Андра Гавриловић 2015."

Саопштења жирија су била веома занимљива. Они истичу да је било и више квалитетних радова за књижевну критику. 
- Аутори у својим радовима аналитички приступају књижевним делима, истражујући их и оцењујући, примењујући при томе зналачки различите аспекте и методе исптивања.
Док је у жанру приповетке било превише клишеа, који су тумарали по већ испразном савременом тлу. 
- Немотивисани јунаци, који тумарају градовима без смисла, циља и разлога, са нејасном поруком шта се желело и питањем које се наметало и самом жирију: коме је намењена ова проза? али и ко би је и зашто читао? Било је вредних изузетака, али они су у мањини, где је прича успешно испричана до краја, пише у саопштењу
Уручење награда и промоција је крајем марта у Свилајнцу,  али ће сви бити на време обавештени. 

                                                                                      ПГ 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива