Пређи на главни садржај

ДАН ДРЖАВНОСТИ ПОДСЕТИО НА СИНЂЕЛИЋА И ПРВУ СРПСКУ ХИМНУ!

У Србији се 15. и 16. фебруара обележава Дан државности Републике Србије, као сећање на подизање устанка против непријатеља 1804. године у којој су несебично живот дали и многобројни Ресавци, а посебно јунак Стеван Синђелић. 

Стеван Синђелић

Међутим, то је сећање и на Димитрија Давидовића, новинара, уредника првих српских новина "Новине Србске" и прве жртве цензуре. Димитрије је 1835. написао први српски либерални Устав (Сретењски устав) , због ког су Милоша притискале јаче силе које такав Устав нису имале, па је Милош укинуо овај акт. Димитрије Давидовић се након тога повукао из јавног живота и живео у Смедереву, где је и сахрањен. 
Занимљиво је и да смо ми међу првима имали и своју химну, која је написана у Устаничкој Србији, као подршка јунацима у борби. Химну "Востани сербие" написао је Доситеј Обрадовић и посветио је Карађорђу. Песма има три музичке верзије. Срби ни данас нису заборавили ову јединствену композицију којом је започело освајање слободе Србије у којој и ми данас живимо. 


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

ТЕАТАР РЕСАВА ИЗ ДЕСПОТОВЦА: ДВЕ ДЕЧИЈЕ ПРЕМИЈЕРЕ ОДУШЕВИЛЕ ПУБЛИКУ!

Театар "Ресава" из Деспотовца који постоји две деценије има чиме да оправда своје трајање. Сваке године, скуп глумачких ентузијаста припреми неколико премијера у веома оскудним условима, али са огромном жељом и трудом.  Тако је у протекле две недеље дечија сцена овог значајног театра одржао две премијере. Игране су представе које су изазвале огромно интересовање, пре свега деце, али и њихових родитеља и многих других знатижељних љубитеља позоришта.  Прве недеље на сцени у холу основне школе у Деспотовцу, малишани, као и два већ искусна глумца театра Немања Радивојевић и нешто млађа по стажу Јована Милосављевић, извели су представу "Размажена принцеза", по тексту Жељка Хубача, а у режији управника позоришта Мирољуба Ивановића.  Немања Радивојевић који је прошле године на Фестивалу глумачких остварења у Лозници освојио награду за најбољу епизодну мушку улогу Крсмана Вучетића у представи "Камен за под главу", нашао се и у овој дечијој пр...

ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА "ПОВРАТАК У ОЗ" ОМЛАДИНСКО - АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА "ММАСКА" ИЗ СВИЛАЈНЦА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ!

Синоћ је у сали Центра за културу премијерно изведена, како многобројна публика каже очаравајућа представа, мјузикл "Повратак у Оз". Све је било  одмерено испланирано, а велики труд уложила је једна велика група младих ентузијаста што је допринело да мјузикл поприми и професионални карактер. Текст овог занимљивог мјузикла који наликује на неке од великих Дизнијевих бајки написао је млади песник и писац Стефан Лазаревић који тумачи и лик Страшила. Мјузикл је режирао дипломирани глумац и покретач позоришта Младен Миљковић који у представи тумачи лик Оз-а у изванредном зеленом костиму.  Важно је поменути све оне без чијег младалачког елана не би било ни ове представе. То су глумци (Анђела Милосављевић, Сара Рајичић, Аница Радовановић, Катарина Крунић, Милан Аћимовић, Стефан Лазаревић и Младен Миљковић), плесачи који су зачинили мјузикл у кореографији Ђурђије Брзановић (Александар Нешковић, Сара и Лара Рајичић, Милена Никодијевић, Петар Илић, Раша Цалић, Ђурђија Б...