Пређи на главни садржај

ПРОСЛАВЉЕН ДАН ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ДЕСПОТОВАЦ: ТЕАТАР "РЕСАВА" - ПРАВИ ГЛУМЦИ, А БЕЗ ПОЗОРИШНИХ ДАСАКА


Недавно је у просторијама Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски"  у Деспотовцу, у присуству великог броја радника и поштовалаца обележен дан те установе, као и 20. година театра "Ресава". 

ФОТО:ИГОР РИСТИЋ


Године 1994. у Деспотовцу је основан Центар за културу, а наредне 1995. и позориште, театар "Ресава" који се од тада па све до данас у оскудним условима, више од деценију без позоришне сцене труди да произведе квалитетан културни садржај.
На почетку програма публици се обратила директорка Влатка Миленковић. Она је истакла значај што ова инстутуција и театар постоје две деценије, али је додала и значај галерије  и изложби које се често у њој одржавају. Говорила је и да ова установа помаже многа удружења и културно - уметничка друштва у околини, али и да организује манифестације: "Дани српског духовног преображења" , МАПС у Плажану, ликовна колонија "Ресава" итд. Затим је дала реч управнику театра "Ресава" Мирољубу Ивановићу.

МАПС У ПЛАЖАНУ - ОВЕ ГОДИНЕ 21. ПУТ (ФОТО: НЕМАЊА РАДИВОЈЕВИЋ)


Славољуб  Вулић допринео очувању народне игре Ресаве 
У време док је Славољуб Вулић био на челу Центра за културу у Деспотовцу, омогућио је и да се корени сачувају тако што није одбијао ни једну здраву, ни квалитетну идеју. Дајана Костић, истраживач народних игара Ресаве, је истакла да је веома добро сарађивала са њим, а плод те сарадње је књига "Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави". У поговору књиге он је написао: "Данашње и будуће генерације народа имају врло значајан документ, који говори о богатим културним, моралним и естетским нормама њихових предака."

Мирољуб Ивановић је истакао да је за оснивање театра "Ресава" најзаслужнији Славољуб Вулић, који је тада и подстакао прву премијеру представе "Прстен у извору", за коју су били ангажовани професионални глумци, а и аматери из Деспотовца. Циљ је био да аматери што више науче од професионалаца, мада они већ у тој представи нису за њима заостајали. Касније је дошло и 300 других премијера, награда и  гостовања, али више никад ни једна премијера није изведена у позоришној сали у Деспотовцу, за коју још увек нема новчаних средстава, са жаљењем је додао. Међутим, театар и даље ради, јер је како каже глумцима аплауз сатисфакција. Посебно је истакао и значај дечије сцене које је до сада извела велики број представа, а представе "Хајдуци" и "Капетан Џон Пиплфокс" су биле посебно награђиване. По другој представи РТС је снимио и два телевизијска филма су глумцима театра "Ресава". Рекао је и да се свих ових људи који су учествовали у раду театра, а више нису са нама са сетом сећа, као и речи великог глумца из Крагујевачког позоришта који је дао допринос и раду овог театра Миодрага Јуришића да представа није само декор, шминка, већ и глумац и текст, јер без текста и глумца нема представе.
                                         
                                   Приредба поводом Сретења у Плажану, 2004- драмски приказ.

Влатка Миленковић је свима који су дали допринос раду театра и који тај допринос дају и даље доделила захвалнице. Током вечери изложене су и две изложбе. Једну изложбу са фотографијама, чланцима и плаката приредили су чланови театра, а другу ликовну приредили су Томислав Вељковић и Марина Димитријевић. Дуле Ресавац и професор Александар Стојић поклонили су глумцима и публици концерт уз чије звуке су сви уживали. 
Премијера представе "Општа болница" ,2015.

На додели захвалнице, дугогодишња чланица и глумица театра Ружица Алексов је у свом  емотивном говору завапила да се помогне једном малом, али по признањима значајном театру да добије позоришну сцену. Позориште постоји две деценије, отприлике је толико и без позоришне сцене, па се све премијере одвијају на сеоској сцени у Плажану, рекла је она. 
-Захвална сам колегама на подршци, идеја је да уз подршку медија одиграмо овде представу на поду, а да публика гледа и седи на гајбицама. Надам се да бисте нас сви подржали. Желела бих да овај глас допре до свих нас, да потражимо спонзоре и из дијаспоре,  и да овом лепом граду и генерацијама које долазе оставимо позоришну дворану, рекла је она у свом вапају. 

Дом културе, 1954. у листу "Нови пут"

Деспотовац имао салу за пример: 
Године 1954. када је Дом културе у Деспотовцу и изграђен, имао је веома квалитетну салу у којој је ансамбл "Младост" почео свој рад у хорској, музичкој, фолклорној, па чак и драмској секцији, приредивши четири занимљива комада. Новинар у листу "Нови пут" за салу у Деспотовцу каже: "Сала за приредбу  у дому подешена је и за приказивање филмова. Она има око 400 удобних расклапајућих седишта  које је израдило предузеће "Соколица" и које по квалитету нимало не заостаје од сличних столица из реномираних фабрика намештаја из Љубљане, Осијека и Крушевца, а знатно су јевтиније", написано је у овом листу, јула 1954. 


На крају, можемо додати и речи глумца Горана Радивојевића који је истакао да је најтеже било проћи првих 20 година, када је то прошло проћи ће још 20, казао је он у свом шаљивом, али веома озбиљном обраћању. 

                                                                   ПГ/Извор: ТВ Ресава


Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...