Пређи на главни садржај

ПРОСЛАВЉЕН ДАН ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ДЕСПОТОВАЦ: ТЕАТАР "РЕСАВА" - ПРАВИ ГЛУМЦИ, А БЕЗ ПОЗОРИШНИХ ДАСАКА


Недавно је у просторијама Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски"  у Деспотовцу, у присуству великог броја радника и поштовалаца обележен дан те установе, као и 20. година театра "Ресава". 

ФОТО:ИГОР РИСТИЋ


Године 1994. у Деспотовцу је основан Центар за културу, а наредне 1995. и позориште, театар "Ресава" који се од тада па све до данас у оскудним условима, више од деценију без позоришне сцене труди да произведе квалитетан културни садржај.
На почетку програма публици се обратила директорка Влатка Миленковић. Она је истакла значај што ова инстутуција и театар постоје две деценије, али је додала и значај галерије  и изложби које се често у њој одржавају. Говорила је и да ова установа помаже многа удружења и културно - уметничка друштва у околини, али и да организује манифестације: "Дани српског духовног преображења" , МАПС у Плажану, ликовна колонија "Ресава" итд. Затим је дала реч управнику театра "Ресава" Мирољубу Ивановићу.

МАПС У ПЛАЖАНУ - ОВЕ ГОДИНЕ 21. ПУТ (ФОТО: НЕМАЊА РАДИВОЈЕВИЋ)


Славољуб  Вулић допринео очувању народне игре Ресаве 
У време док је Славољуб Вулић био на челу Центра за културу у Деспотовцу, омогућио је и да се корени сачувају тако што није одбијао ни једну здраву, ни квалитетну идеју. Дајана Костић, истраживач народних игара Ресаве, је истакла да је веома добро сарађивала са њим, а плод те сарадње је књига "Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави". У поговору књиге он је написао: "Данашње и будуће генерације народа имају врло значајан документ, који говори о богатим културним, моралним и естетским нормама њихових предака."

Мирољуб Ивановић је истакао да је за оснивање театра "Ресава" најзаслужнији Славољуб Вулић, који је тада и подстакао прву премијеру представе "Прстен у извору", за коју су били ангажовани професионални глумци, а и аматери из Деспотовца. Циљ је био да аматери што више науче од професионалаца, мада они већ у тој представи нису за њима заостајали. Касније је дошло и 300 других премијера, награда и  гостовања, али више никад ни једна премијера није изведена у позоришној сали у Деспотовцу, за коју још увек нема новчаних средстава, са жаљењем је додао. Међутим, театар и даље ради, јер је како каже глумцима аплауз сатисфакција. Посебно је истакао и значај дечије сцене које је до сада извела велики број представа, а представе "Хајдуци" и "Капетан Џон Пиплфокс" су биле посебно награђиване. По другој представи РТС је снимио и два телевизијска филма су глумцима театра "Ресава". Рекао је и да се свих ових људи који су учествовали у раду театра, а више нису са нама са сетом сећа, као и речи великог глумца из Крагујевачког позоришта који је дао допринос и раду овог театра Миодрага Јуришића да представа није само декор, шминка, већ и глумац и текст, јер без текста и глумца нема представе.
                                         
                                   Приредба поводом Сретења у Плажану, 2004- драмски приказ.

Влатка Миленковић је свима који су дали допринос раду театра и који тај допринос дају и даље доделила захвалнице. Током вечери изложене су и две изложбе. Једну изложбу са фотографијама, чланцима и плаката приредили су чланови театра, а другу ликовну приредили су Томислав Вељковић и Марина Димитријевић. Дуле Ресавац и професор Александар Стојић поклонили су глумцима и публици концерт уз чије звуке су сви уживали. 
Премијера представе "Општа болница" ,2015.

На додели захвалнице, дугогодишња чланица и глумица театра Ружица Алексов је у свом  емотивном говору завапила да се помогне једном малом, али по признањима значајном театру да добије позоришну сцену. Позориште постоји две деценије, отприлике је толико и без позоришне сцене, па се све премијере одвијају на сеоској сцени у Плажану, рекла је она. 
-Захвална сам колегама на подршци, идеја је да уз подршку медија одиграмо овде представу на поду, а да публика гледа и седи на гајбицама. Надам се да бисте нас сви подржали. Желела бих да овај глас допре до свих нас, да потражимо спонзоре и из дијаспоре,  и да овом лепом граду и генерацијама које долазе оставимо позоришну дворану, рекла је она у свом вапају. 

Дом културе, 1954. у листу "Нови пут"

Деспотовац имао салу за пример: 
Године 1954. када је Дом културе у Деспотовцу и изграђен, имао је веома квалитетну салу у којој је ансамбл "Младост" почео свој рад у хорској, музичкој, фолклорној, па чак и драмској секцији, приредивши четири занимљива комада. Новинар у листу "Нови пут" за салу у Деспотовцу каже: "Сала за приредбу  у дому подешена је и за приказивање филмова. Она има око 400 удобних расклапајућих седишта  које је израдило предузеће "Соколица" и које по квалитету нимало не заостаје од сличних столица из реномираних фабрика намештаја из Љубљане, Осијека и Крушевца, а знатно су јевтиније", написано је у овом листу, јула 1954. 


На крају, можемо додати и речи глумца Горана Радивојевића који је истакао да је најтеже било проћи првих 20 година, када је то прошло проћи ће још 20, казао је он у свом шаљивом, али веома озбиљном обраћању. 

                                                                   ПГ/Извор: ТВ Ресава


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

IN MEMORIAM

ПРЕМИНУО НОВИНАР ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ  Новинар, народни посланик и публициста Захарије Трнавчевић преминуо је данас у 90. години живота у Београду, пише Блиц. Захарије Трнавчевић, 1988. Плажане (youtube, tv resava) Захарије Трнавчевић је каријеру започео 1948. у листу "Задруга" , а касније постаје водитељ Дневника на РТС-у. Велики део живота посветио је пољопривредном новинарству и побољшању положаја пољопривредника. Његову каријеру облежила је емисија "Знање, имање", као и пољопривредна емисија "Знање на поклон" коју је водио на Б92 телевизији.  Политичку каријеру започео је у Демократског странци, где остаје све до 2010. године, када постаје члан 2012. листe Преокрет Либерално демократске партије. Председавао је скупштином као најстарији посланик. Године 2014. поново се враћа у Демократску странку.  О свом животу 2014. написао је аутобиографију "Сам о себи и другима". Његов живот обележила је велика трагедија један син ј...

ДАЛИЈЕВЕ ГРАФИКЕ ИЗЛОЖЕНЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У СВИЛАЈНЦУ: "ДАЛИ ИЗМЕЂУ ЗВЕЗДА И БАСНИ"

У Галерији Центра за културу у Свилајнцу крајем марта отворена је изложба четрдесетак графика чувеног шпанског свестраног уметника Салвадора Далија. Изложбу је организовао Центар за културу у сарадњи са галеријом Висцонти Фине Арт из Љубљане, радови су из колекције Иве Шкодлар Вујића и Лазара Вујића. Продуцент изложбе је Михајило Несторовић.  ЦИКЛУС "ЗОДИАК"- САЛВАДОР ДАЛИ У оквиру изложбе представљене су графике које илуструју басне Жана де Лафонтена, затим графике из циклуса "Зодиак", као и радови из циклуса "Божанствена комедија" и "Библија сакра". А посебну пажњу привлачи и скулптура „Жена жирафа“.  Поред сваког циклуса графика налази се и штампано објашњење на папиру везано за тај циклус, што публици омогућава да уживају у делима, али и сазнају нешто ново, што можда до сада нису знали о радовима овог уметника.   Директорка Центра за културу Ивана Нешић истакла је да је ова изложба веома значајна, али је новинарима об...