Пређи на главни садржај

НА СВЕЧАНОСТИ У СВИЛАЈНЦУ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА "АНДРА ГАВРИЛОВИЋ" ЗА 2015. ГОДИНУ!

Ресавска библиотека у Свилајнцу је у среду, 06.04.2016. седми пут доделила Књижевну награду „Андра Гавриловић 2015“ за прозно стваралаштво. На свечаности у Центру за културу у Свилајнцу, уручена је повеља за најбољу књижевну критику Миломиру Гавриловићу из Београда, док је Љиљана Малетин Војводић из Новог Сада, добитница награде за најбољу необјављену приповетку, поздравила скуп пригодним писмом. На књижевној вечери чланови жирија и присутни аутори представили су јавности и публици Зборник изабраних радова са конкурса „Црте и резе 7“.

У име домаћина, најпре се обратила, директор Ресавске библиотеке Свилајнац,  мр Јелена Томић истичући важност књиге и њену непролазну вредност, упркос савременим технологијама, као и значај писања и стварања аутора из свих делова света, заступљених у овогодишњем Зборнику.

Чланови трочланог жирија такође су се обратили присутнима. Гојко Божовић, председник жирија, књижевни критичар, оснивач и главни уредник издавачке куће „Архипелаг“, истакао је овогодишњи конкурс и Зборник као најуспешнији до сада. Посебан квалитет овогодишњег конкурса  је и одазив већег броја младих аутора који су се представили изузетним остварењима у области књижевне критике и есејистике.

Мирко Демић, члан жирија, књижевник и директор Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, наставио је у овом тону истичући да су објављени радови, посебно ови у оквиру научне прозе најава бољих дана и доказ да има будућности за наше књижевно стварање.

 Трећи члан жирија, Оливера Мијаиловић, библиотекар у Ресавској библиотеци у Свилајнцу, прочитала је Саопштење жирија.

 Књижевну награду је као и претходних година подржала Општина Свилајнац.


              У свечаном делу програма Повељу „Андра Гавриловић“  су победнику уручили председник жирија и директор библиотеке. Награду „Андра Гавриловић“ за 2015. годину за књижевну критику освојио је  Миломир Гавриловић из Београда за рад  ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА КОНЦЕПЦИЈА КИШЕ И ХАРТИЈЕ ВЛАДИМИРА ТАСИЋА : ПОСТУПЦИ, ИСХОДИШТА.

Награду „Андра Гавриловић“ за 2015. годину за приповетку СКРИК освојила је Љиљана Малетин Војводић, из Новог Сада, професор у Карловачкој гимназији, писац и аутор дела из концептуалне књижевности. Публика је упозната са стваралаштвом ауторке, прочитано је писмо којим је поздравила скуп јер је због свог боравка у Финској била спречена да присуствује промоцији, а одломак из њене приповетке прочитала је Марина Милетић, професор.

  У име учесника конкурса и награђених захвалио је Миломир Глигоријевић и изнео основне поставке свог рада. 
Добитник награде је на докторским је студијама на Филолошком факултету. Објављује критику и радове из области књижевне историје у научним часописима за књижевност, уметност и културу. Области његовог проучавања су: однос књижевности и мита, теоријске поставке и генеза поезије XX века, теорија фантастике, постмодерна књижевност, поетике авангардних уметности, однос књижевности и других медија, попут филма, стрипа, позоришта. Учествовао је на домаћим и међународним научним скуповима. Живи и ради у Београду.


Тиме је почело представљање радова из Зборника „Црте и резе 7“.
У наставку програма свој рад ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА У ДРАМИ АМЕРИКА, други део, Биљане Србљановић, представила је Катарина Савковић из Ковачевца, апсолвент Филолошког факултета у Београду, ово је њен први објављен рад. Подручја њених интересовања су: српска књижевност пре свега (нарочито драма), али и светска књижевност у контексту српске књижевности, као и компаративни приступи књижевности са другим уметностима (позориште, филм). Живи у Ковачевцу код Младеновца.


          Јован Марковић је говорио о свом раду ЉУБАВ И ЧИТАЊЕ у коме се бавио романом Горана Петровића Ситничарница код срећне руке. Основне и мастер студије завршио је на Филолошком факултету, сада је на мастер студијама на ФДУ. Објављивао је у часописима, излагао на трибинама и конференцијама. Бави се писањем есеја на тему књижевности и филма, писањем прозе и поезије, као и филмских сценарија.


         Драгић Цвјетиновић је прочитао одломке из приповедака које су ушле у ужи избор за освајање награде: Владимира Сранисављевића Шаркаменца ПЕСМА (ИЗ) СНОВА, Зорана Шкиљевића ЧИТАНКА и своје приповетке ПРСТ У ОКО. Цвјетиновић је студирао српску и светску књижевност на Филолошком факултету. Бави се писањем, превођењем и педагошким радом. Објављивао кратку прозу и поезију у часописима и периодици. Уређивао студентски часопис Знак. Учесник је конкурса заступљен је и у антологијама, а коаутор је романа Castle of Fireflies (са Владимиром Wilovskim, 2014).


Адријана Ранковић је прочитала одломак из свог рада СВЕТ У КЛУПКУ о приповеци НОКТИ, СОНА КИСЕЛИНА Владана Матијевића. Студент је Филолошког факултета у Београду, учесник конференција студената књижевности у Андрићграду и Загребу. Своје радове представила је на фестивалу Читам Čitaš, као и у оквиру пројеката које организује Секција сценских уметности Филолошког факултета у Београду.

На књижевни конкурс „Андра Гавриловић“ 2015. Своје радове послало је 133 аутора из дијаспоре и региона. У избору радова са књижевног конкурса „Црте и резе 7“ објављено је на 274 стране пет књижевних критика и петнаест приповедака.


        По завршетку промоције подељени су Зборници, уследило је упознавање и дружење аутора и неизоставно фотографисање као успомена на догађај.
извор и фото: Андра Гавриловић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива