Пређи на главни садржај

НА СВЕЧАНОСТИ У СВИЛАЈНЦУ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА "АНДРА ГАВРИЛОВИЋ" ЗА 2015. ГОДИНУ!

Ресавска библиотека у Свилајнцу је у среду, 06.04.2016. седми пут доделила Књижевну награду „Андра Гавриловић 2015“ за прозно стваралаштво. На свечаности у Центру за културу у Свилајнцу, уручена је повеља за најбољу књижевну критику Миломиру Гавриловићу из Београда, док је Љиљана Малетин Војводић из Новог Сада, добитница награде за најбољу необјављену приповетку, поздравила скуп пригодним писмом. На књижевној вечери чланови жирија и присутни аутори представили су јавности и публици Зборник изабраних радова са конкурса „Црте и резе 7“.

У име домаћина, најпре се обратила, директор Ресавске библиотеке Свилајнац,  мр Јелена Томић истичући важност књиге и њену непролазну вредност, упркос савременим технологијама, као и значај писања и стварања аутора из свих делова света, заступљених у овогодишњем Зборнику.

Чланови трочланог жирија такође су се обратили присутнима. Гојко Божовић, председник жирија, књижевни критичар, оснивач и главни уредник издавачке куће „Архипелаг“, истакао је овогодишњи конкурс и Зборник као најуспешнији до сада. Посебан квалитет овогодишњег конкурса  је и одазив већег броја младих аутора који су се представили изузетним остварењима у области књижевне критике и есејистике.

Мирко Демић, члан жирија, књижевник и директор Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, наставио је у овом тону истичући да су објављени радови, посебно ови у оквиру научне прозе најава бољих дана и доказ да има будућности за наше књижевно стварање.

 Трећи члан жирија, Оливера Мијаиловић, библиотекар у Ресавској библиотеци у Свилајнцу, прочитала је Саопштење жирија.

 Књижевну награду је као и претходних година подржала Општина Свилајнац.


              У свечаном делу програма Повељу „Андра Гавриловић“  су победнику уручили председник жирија и директор библиотеке. Награду „Андра Гавриловић“ за 2015. годину за књижевну критику освојио је  Миломир Гавриловић из Београда за рад  ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА КОНЦЕПЦИЈА КИШЕ И ХАРТИЈЕ ВЛАДИМИРА ТАСИЋА : ПОСТУПЦИ, ИСХОДИШТА.

Награду „Андра Гавриловић“ за 2015. годину за приповетку СКРИК освојила је Љиљана Малетин Војводић, из Новог Сада, професор у Карловачкој гимназији, писац и аутор дела из концептуалне књижевности. Публика је упозната са стваралаштвом ауторке, прочитано је писмо којим је поздравила скуп јер је због свог боравка у Финској била спречена да присуствује промоцији, а одломак из њене приповетке прочитала је Марина Милетић, професор.

  У име учесника конкурса и награђених захвалио је Миломир Глигоријевић и изнео основне поставке свог рада. 
Добитник награде је на докторским је студијама на Филолошком факултету. Објављује критику и радове из области књижевне историје у научним часописима за књижевност, уметност и културу. Области његовог проучавања су: однос књижевности и мита, теоријске поставке и генеза поезије XX века, теорија фантастике, постмодерна књижевност, поетике авангардних уметности, однос књижевности и других медија, попут филма, стрипа, позоришта. Учествовао је на домаћим и међународним научним скуповима. Живи и ради у Београду.


Тиме је почело представљање радова из Зборника „Црте и резе 7“.
У наставку програма свој рад ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА У ДРАМИ АМЕРИКА, други део, Биљане Србљановић, представила је Катарина Савковић из Ковачевца, апсолвент Филолошког факултета у Београду, ово је њен први објављен рад. Подручја њених интересовања су: српска књижевност пре свега (нарочито драма), али и светска књижевност у контексту српске књижевности, као и компаративни приступи књижевности са другим уметностима (позориште, филм). Живи у Ковачевцу код Младеновца.


          Јован Марковић је говорио о свом раду ЉУБАВ И ЧИТАЊЕ у коме се бавио романом Горана Петровића Ситничарница код срећне руке. Основне и мастер студије завршио је на Филолошком факултету, сада је на мастер студијама на ФДУ. Објављивао је у часописима, излагао на трибинама и конференцијама. Бави се писањем есеја на тему књижевности и филма, писањем прозе и поезије, као и филмских сценарија.


         Драгић Цвјетиновић је прочитао одломке из приповедака које су ушле у ужи избор за освајање награде: Владимира Сранисављевића Шаркаменца ПЕСМА (ИЗ) СНОВА, Зорана Шкиљевића ЧИТАНКА и своје приповетке ПРСТ У ОКО. Цвјетиновић је студирао српску и светску књижевност на Филолошком факултету. Бави се писањем, превођењем и педагошким радом. Објављивао кратку прозу и поезију у часописима и периодици. Уређивао студентски часопис Знак. Учесник је конкурса заступљен је и у антологијама, а коаутор је романа Castle of Fireflies (са Владимиром Wilovskim, 2014).


Адријана Ранковић је прочитала одломак из свог рада СВЕТ У КЛУПКУ о приповеци НОКТИ, СОНА КИСЕЛИНА Владана Матијевића. Студент је Филолошког факултета у Београду, учесник конференција студената књижевности у Андрићграду и Загребу. Своје радове представила је на фестивалу Читам Čitaš, као и у оквиру пројеката које организује Секција сценских уметности Филолошког факултета у Београду.

На књижевни конкурс „Андра Гавриловић“ 2015. Своје радове послало је 133 аутора из дијаспоре и региона. У избору радова са књижевног конкурса „Црте и резе 7“ објављено је на 274 стране пет књижевних критика и петнаест приповедака.


        По завршетку промоције подељени су Зборници, уследило је упознавање и дружење аутора и неизоставно фотографисање као успомена на догађај.
извор и фото: Андра Гавриловић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра