Пређи на главни садржај

КУД "СИНЂЕЛИЋ" ИЗ СВИЛАЈНЦА ИГРОМ ПРОСЛАВИО 20. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА: ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ПУБЛИКЕ!

КУД "Синђелић" из Свилајнца је свечано, игром и песмом прошлог викенда прославио две деценије постојања. Без обзира што корене вуче из певачког друштва "Поклич" које је формирано крајем 19. века, за званични датум оснивања узима се 1996. година, када је ансамбл званично формиран у оквиру Центра за кулутру. Од тог дана кроз напорне пробе  поносно су  у многим местима представљали свој крај и оправдали своје име. 


Ансамбл "Синђелић" се представио на многим фестивалима у Европи, као и по скоро свим деловима  Србије. Сарађивао са многим значајним именима у свету фолклора као што су Бранко Марковић, Вера Ристић, Дајана Костић и многи други.  За игре са Старе Планине, Маринка Поповића који  ради од оснивања ансамбла добили су "Гран При", на фестивалу у Бугарској, такође бележе успехе дечијег ансамбла на Дечијој фолклорној републичкој смотри у Краљеву, као и у многим другим местима. 


У години значајног јубилеја, припремили су концерт за памћење, за први дан продате су све карте, па су организовали  и са истим фолклорним еланом изнели и програм друге вечери, остављајући упечатљив утисак на многобројну публику.



Поред редовних проба које имају од септембра, па до летње паузе, активно се увежбавају нове и обнављају старе кореографије. Међутим, и овај јубиларни програм требало је посебно припремити. 
-Поред редовних проба које имамо од септембра, активно смо се од јануара припремали за овај јубиларни концерт поводом обележавања двадесет година рада ансамбла. Премијерно су на сцени изведене и Руске игре, које су дуго припремане. Такође на свечаности се појављују и четири дела ансамбла КУД-а "Синђелић" , а то су: дечији, припремни, извођачки и ансамбл млађих ветерана који сачињавају неки играчи који су играли од 1996. године у ансамблу. Кореограф дечије групе је Биљана Милановић, док са осталим групама ради кореограф Маринко Поповић. Од оснивања ансамбл "Синђелић" прати и одређени музички оркестар, први шеф оркестра био је Јован Вујанић, а данас је то Далибор Живковић, каже  Саша Милановић  из Центра за културу у Свилајнцу.

Вече су, како каже, отворили најмлађи, играма из Шумадије који су активни и најредовнији на пробама, а њега чине играчи од предшколског узраста до четвртог разреда основне школе.




 Припремни ансамбл се представио сплетом игара из Србије, а млађи ветерани, играчи који су се окупили поводом овог важног јубилеја извели су Влашке игре  Маринка Поповића, као и игре из Шумадије чувеног Бранка Марковића. 



Посебно усхићење, задивљеност и громогласни аплауз побрали су добро уиграни чланови извођачког ансамбла. Њихово "Баричко коло" разгалило је срца публике, игре са Старе Планине које су извели покренули су их да заиграју. Затим је уследила Руска бајка, игре из Русије Маринка Поповића које заиста премештају чланове публике у далеку Русију, чему осим игре доприносе и фантастични руски звукови српског оркестра. Кад се свему додају и прелепи оригинални костими, онда свакако успех и емоција код публике не изостају. 







Програм вечери су чланови овог састава затворили чувеном "Врањанском свитом", у којој је наступио и кореограф на опште одушевљење присутних. 


Овогодишњу свечаност пратила је и народна песма, а за то су били заслужни солисти, Марија Петровић, Мирјана Симић, као и Ненад Томић и још неки извођачи. 

Прво вече протекло је у сјајној атмосфери, а на крају друге вечери, публика је питали када ће поново припремити нешто тако лепо. Организатори такође имају позитивно мишљење о публици, али и самом можемо слободно рећи фолклорном спектаклу који је протекао и за собом оставио трајно одушевљење.
- Вече је протекло у пријатној атмосфери. Можда су многи очекивали и мање него што су добили од наших играча. Посебно су се одушевили премијерним извођењем игара из Русије. Упечатљив утисак су оставиле  девојке које излазе  на сцену као да на ногама уместо ципела имају точкове. Публика је након прве, а и друге вечери излазила насмејана из сале, пуна веома позитивних коментара, жељно ишчекујући наш следећи наступ, прича Саша. 

Свилајнац је одувек био веома значајан културни центар у Ресавском крају, истицао се у свему. Иако је Ресава однела многа ружна и лепа сећања, у њој се таложе нова, то су оне приче о лепоти фолклорне иге КУД-а "Синђелић" које многобројна Свилајначка публика говори док се са успешно одржаног јубиларног концерта враћа у своје домове прелазећи преко моста ове питоме, али ћудљиве воде. 



                 СНИМАК КОНЦЕРТА - ВЛАДАН ЈОКИЋ


                                                              Н.Р./фото: КУД "Синђелић"

                                                             




Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра