Пређи на главни садржај

Вести


Прошле Недеље 
КУД "Плажане"  и "КУД "Ресава"
у колу за Гиниса


Нови Сад је недавно био домаћин једне несвакидашње и дуго припремане манифестације под називом «Велико коло за Гиниса». Овај не само српски већ и светски догађај припреман је од октобра прошле године када су своје учешће потврдили и играчи из Стењевца и Плажана код Деспотовца, али и ансамбали из Јагодине, Параћина и Ћуприје. Играчи су од организатора добили упутство и видео материјал три кола која ће играти на манифестацији, како би на дан догађаја сви сложно одиграли.

Плажанци у колу за Гиниса (фото: https://www.facebook.com/skolafolklora.rakovac/media_set?set=a.701065040026923.1073741832.100003703016949&type=3&pnref=story)

                                   
Дан манифестације је дошао, у Новом Саду је све било спремно, а у Српску Атину у раним јутарњим часовима допутовали су пријављени ансамбли из Поморавља и Ресаве, региона и дијаспоре. Гости су били распоређени по Новосадским школама, добили су акредитације а након тога представили се и неком од многобројних игара са фолклорног репертоара.
У поподневним часовима, шаренило ношњи различитих крајева прекрило је четири улице у Новом Саду, затворен је фолклорни круг, у коме се сложно држало за руке више од 12.000 играча. На почетку поједини учесници су подигли плакате на којима је писало «Стоп Дијабетесу» са циљем да упозоре на ову опаку болест. Након обраћања члана градског већа за културу Вање Вученовића, председнице Скупштине града Јелене Црногорац и иницијатора манифестације Милана Веселиновића, после химне манифестације, почело је обарање Гинисовог рекорда. Играчи у исплетеном ланцу дугом шест километара, сложно су играли Велико бачко коло, катанку и ужичко коло. Непосредно пред крај ужичког кола публика је почела све снажније да бодри играче. У магли зноја пљуштао је аплауз када се најдужим колом проширила вест да су оборили светски рекорд. Тај успех прославили су игром, али овај пут прикључила им се и публика
Живописна ношња из Врања - КУД "Плажане"


Чланови КУД-а «Ресава» из Стењевца кажу да су задовољни наступом на овом светском догађају.
- Не постоје речи које би дочарале нашу част што смо и ми били део несвакидашњег догађаја. Било нам је лепо, организације је била добра, тако да немамо на шта да се пожалимо. Само да кажемо, једно дивно искуство да причамо наредним генерацијама, каже Златана Димитријевић Павловић представница ансамбла из Стењевца.
КУД "Ресава" Стењевац
Играчи ансамбла из Плажана рекли су да је ово велики успех њиховог ансамбла и да је ово велико искуство.
- Манифестација је била предивна, публика је била веома срдачна и били су нам велика подршка. Част нам је било да учествујемо у обарању светског рекорда у најдужем колу и будемо делић историје, кажу ови разиграни момци и девојке.
Иницијатор манифестације Милан Веселиновић се захвалио граду, спонзорима и учесницима на овом догађају који је прошао без икаквих проблема, сада следи слање видео, фото и текстуалних докумената Гинисовој комисији у Лондон, а званични резултати да ли ће овај резултат бити део Гинисове књиге рекорда сазнаћемо за годину дана, а можда и раније.
Без обзира када ће стићи званични резултати, једно је сигурно да је досадашњи Гинисов рекорд од 250 играча у најдужем колу, залагањем фолклорних ентузијаста оборен.



Коло, не броји године

Међу младим играчима у ансамблу из Плажана, нашле су се и две ветеранке Радица Обреновић и Јагода Коларевић. Старија, по годинама је Јагода, али има младалачко играчко срце којим је оборила Гинисов рекорд.
- Најстарија сам у ансамблу, али то ми не смета, волим игру, песму и дружење. Моја ћерка Јована је такође данас ту и играмо у истом колу, веома сам срећна због тога и због ове лепоте која се овде сакупила. Фолклор то је нешто најлепше, а коло не броји године, рече Јагода, од радости врисну и заигра ужичко коло онако како то само искусни играчи умеју.







Школа фолклора Раковац и КУД "Плажане" заједно у колу 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...