Школа у Плажану 1892. године
Суд одабрао општинску зграду за школу
Суд Општине плажанске као што смо у прошлом броју писали, разматрао је одлуку да се 1892. године отвори привремена школа. Разлог за то јасно је наведен у одлуци коју је у књизи "Горња Ресава 1804-1918" изнео Бранко Перуничић:
"Одбор Општине плажанске узев у обзир да је давање деце у школу отежано, колико због удаљености толико и због опасности реке Ресаве, преко које деца морају прелазити докле дођу школи..."
На том скупу донета је и одлука да се за привремену школу одабере општинска зграда и да се школа према прописима опреми. Документ је потписао председник суда Тодор. К. Мирковић. Међутим, по тадашњим прописима начелство Моравског округа шаље инжењера Јована Јирачека да провери да ли је зграда подобна за привремену школу.
Где се налазила општинска зграда?
Веома занимљиво питање на које није лако из ове дигиталне ере и са ове временске дистанце дати прецизан одговор. Аутор ће ипак на основу казивања, фотографија и података које је изнео Бранко Перуничић покушати да лоцира овај објекат у селу, ко зна можда он још увек постоји?
По доласку у Плажане инжењер Јован Јирачек брзо сачињава у јуну 1892. извештај Начелству округа моравског у коме износи податке на основу којих смо ближе лоцирању зграде. Он износи да се општинска зграда састоји из једне велике и једне мале собе, као и предсобља. Даље детаљно описује место:
"Зграда стоји на сред села, близо исте (до 30.м далеко) има бунар са добром пијаћом водом, приступна је са свију страна и уздигнута доста над околни терен, подрума у згради истина нема..."
Зграда која најбоље одговара датом опису је оронула, стара пекара у центру села у близини школе једино близу ње налази се бунар у коме је некад била здрава пијаћа вода.
Сазнали смо на основу казивања два старија мештана да ту јесте била смештена општина. Један стари мештанин рекао нам је и да се ту налазио и "апс" када неко нешто скриви, ту би га затварали. Занимљива је чињеница да је објекат дуго био пред нама а да је мало ко знао његову тајну и онај које знао о томе није хтео да говори.
Судбина општинске зграде - од општине до бербернице
Зграда је према казивањима прво била општина и привремена школа једним својим делом, другим делом пошта. Касније је пошта остала али је општина премештена, а ту је пекар из Великог Поповића отворио пекару и сазидао турску пећ за печење. Пошта је премештена, а пекару је преузео мештанин из села Љубиша, а након њега пекару "Сан" отворио је Горан Мирковић, на крају ове бурне историје општина, школа, пошта, пекара постала је и берберница коју је отворио Данијел Милосављевић. Данас ова зграда и даље достојно стоји, само о њеној историји мало ко зна да нешто исприча.
Зграда општине, 2015. |
Јирачек је увидео значај ове зграде па је у свом извештају рекао да се овде може начинити привремена школа. Међутим, ђаци још нису могли да започну наставу јер су прописи били строги па је окружни инжењер Јирачек написао и одређени број захтева које је општина пре отварања школе морала да испуни. Трновит пут до школских клупа још није био завршен.
Наставиће се....
Аутор: М. Мирковић
Прочитајте претходни део фељтона:
Коментари
Постави коментар