Стваралаштво - Поезија

У дубини зелених врбака

Пружаш ми руку,  

цветним стазама 

кренусмо лако 

у дубини зелених врбака.

Осећам како твоје вино струји

кроз струне мога тела,

и ветар нас носи.

И сада као да се твоја усне,

примичу мојима

и као пољубисмо се.

  

Али кад погледах у угљенисано небо,

ниси ти 

тебе нема

само олујни ветар 

што кишу спрема

стојим сам 

У дубини зелених врбака.

                                                                                 (Ресавски песник)