Пређи на главни садржај

Занимљивост - Фељтон

 Школа у Плажану 1892. године 
                                             

               Образовање  Плажанaца до отварања прве школе 


 Школство у Ресавском крају је како су писали многи хроничари било веома напредно захваљујући начелнику Ћупријске нахије Милосаву Здравковићу Ресавцу. Гојко Зорић у књизи "Ресава" цитира Вука Караџића који је рекао да се у Свилајнцу појавила школа 1808. године, када у околних сто села није било ни једне.Отварање школа брзо се проширило и на већа места у нахији. Прва школа у околини Деспотовца отворена је 1839. године у Медвеђи. 

Школа у Свилајнцу (Архив Ресавске Библиотеке , Завичајно одељење)

Зашто школа у Медвеђи?

 Да бисмо одговорили на ово једноставно питање морамо да сагледамо историјске чињенице хроничара из Ресаве. Село Медвеђа је у том периоду било веома напредно јер су га водили мудри кметови. У селу су  живели трговци који су желели да своју децу школују ту у селу и контролишу њихово образовање. То је подстакло и мештане осталих села да и своју децу могу да образују. Њихова деца су често пешачила до школе у Медвеђи.
Након отварања школе према неким подацима Медвеђа добија и школску зграду 1841. године. Плажанци су дуго похађали школу у Медвеђи иако је према неким тврдњама мали број ђака завршавао разред. Међутим, Медвеђа постаје интелектуално веома напредна и Десанка Стаматовић у књизи "Читалишта у Србији у ХIX веку" бележи "Почетком 1883. године отворена је читаоница у селу Медвеђа (округ јагодински)". Она даље наводи да је читаоница радила док је трајао новац који су при оснивању уложили чланови. Такође Медвеђани су овде могли да читају : Исток, Српске новине, Јединство, Будућност и Јавност. А шта је било са Плажанцима?


Медвеђа из збирке Првослава Јовановића (фото: Игор Стојановић)


Суд одлучио, биће школе у Плажану

Плажанци су се како само они то умеју борили да добију школу у свом месту. У записима хроничара нема података да се неко жалио на третман школе у Медвеђи, међутим највећи проблем је био пешачење до Медвеђе које није било ни мало угодно.
Општина плажанска је како пише Бранко Перуничић узела ствар у своје руке и решила да помогне својим ђацима и њиховим родитељима олакша муке. Донета је одлука у мају 1892. године да суд општински дозволи да се у Плажану отвори школа, нарочито јер је за ову прилику скупљено 200 динара прилога од грађана. Међутим ова одлука је у једном тренутку висила о концу јер нису знали да ли у селу имају подобну зграду за школу. Зато убрзо у Плажане стиже инжењер... (Наставиће се...)



                                Аутор: Дип. журналиста М. Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...