Пређи на главни садржај

У ОКВИРУ РЕСАВА ЕКО ФЕСТА 2018. ОДРЖАНА РАДИОНИЦА "ЗВУЦИ СВЕТА" И ИЗЛОЖБА "ПОНОВНА УПОТРЕБА У УМЕТНОСТИ"

Ресава еко фест који се више година одржава у Деспотовцу, у организацији удружења грађана "Наслеђе" а под покровитељством општине Деспотовац и ове године наставио је своје постојање. Догађаји ове културне манифестације подељени су у два дела. Први део био је посвећен едукацији, а подразуемвао је реализацију радионице "Звуци света" и изложбу скулптура и слика "Поновна употреба у уметности". 

Радионицу "Звуци света" осмилио је музичар Дуле Ресавац, а подразумева коришћење различитих инструмената, па и оних нових направљених од неких материјала које многи бацају.Ову радионицу пратио је велики број заинтересоване деце из Деспотовца. 

У оквиру Ресава феста, отворена је и изложба скулптура и слика "Поновна употреба у уметности". Изложбу је у галерији Центра за културу пригодним речима отворила директорка ове установе Влатка Миленковић, која је истакла да јој је драго што је велики број деспотовчана дошао да види ову изложбу на којој су приказани предмети који се више не користе, али су им уместо места у некој канти или дивљој депонији, уметници нашли нову, естетску сврху и продужили им трајање.
"Предмете које користимо у свакодневном животу се транспонују у уметност на нов начин на који је уметник замислио", казала је Миленковић.

Како додаје овде се примећују и различити елементи који се користе, као што су жице, каменчићи, чепови...
Љубитељи визуелне уметности имали су прилике да у недељу дана колико је изложба трајала уживају у делима деспотовчана, Златка Јовановића, Вање Богдановић и Горана Марјановића, и делима брут- арта Животе Милановића из Белице код Јагодине, која су стигла чак до Њујорка. 
Златко Јовановић, један од организатора Ресава феста, казао је да је циљ ове манифестације подизање еколошке свести грађана, али не само Деспотовца, већ целе Србије.
"Идеја ове изложбе била је да се грађанима покаже да све оно што они бацају може постати уметничко дело", казао је Златко.
Прошле године он је био једини излагач на изложби овог типа,а представио је своја бонсаи дрвца, која је почео да ствара користећи комаде жице, са идејом да то буде рођендански поклон његовој сестри. За своја дела жицу набавља из старих телевизора, а користи и срца багремовог пања старих више од пола века. Дао је и иницијативу да се уметници са сличним идејама повежу, а да је то могуће показала је ова изложба. 

Ресава фест настављен је поделом награда деци на литерарном и ликовном конкурсу. 
Музички део Ресава еко феста, заказан је за петак  15.06. на отвореном у Деспотовцу. 


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...