У Плажану изведен фолклорни програм "Сећаш ли се народе, игранке и прела"

Културно-уметничко друштво "Плажане" недавно је на сцени сеоског Дома културе извело фолклорно- драмски програм под називом "Сећаш ли се народе игранке и прела".

Приредбу је отворио омладински ансамбл играма из Шумадије и Поморавља, према записима Десанке Ђорђевић, а у кореографији уметничког руководиоца Саше Николића, а у наставку програма омладински ансамбл представио се играма из Лесковца, као и играма из Врања. Младе наде, дечији ансамбл, представио се српским играма из Гњилана, шопским и влашким играма. У овом ансамблу ,од недавно постоји и драмска секција, а током ове приредбе публика је уживала у два скеча "Гвозден невино оптужен" и " Како смо просили Радмилу" из врло добро знане серије " Љубав на сеоски нацин". Вече не би било потпуно без хармоникаша Душана Петровића из Паљана, који се представио публици са пар кола,а Јована Коларевић је улепшала је вече песмом певачице народне музике Зорице Брунцлик.

-Био је ово један леп и динамичан дан у Плажану. Почео је кувањем пасуља, а завршио се културно- уметничким програмом, који не би успео да није било кореографа Саше Николића, подршке родитеља, председника скупштине Габријела Пешића, Месне заједнице Плажана, на чему им се захваљујемо. Посебно се захваљујемо Ани Рајић која је водила програм вечери и специјално из Београда дошла да наступи на нашем програму, нашем хармоникашу Дулету и посебно ТВ РЕСАВИ која је испратила овај наш догађај, кажу из Управе КУД-а "Плажане".

Пише: Виолета Николић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна". Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра

Прикажи све

РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Претражи овај блог