ЗАНИМЉИВОСТ/Да ли су Плажанци плазили језике?

 Да ли су Плажанци плазили језике?

 Сваком човеку ма где да живи својствено је име његовог места. Некада су та места по својим називима смешна, али када се дубље зарони у само срж долази се до духовитих, занимљивих и надреалних тумачења која не измичу ни оштром новинарском перу. Тако је и са селом Плажаном, да ли су Плажанци плазили језике? Где се купао Деспот Стефан Лазаревић? Ко је крстио име нашег села? Шта кажу мештани?

Плажане од старог Павловца 

 У селу и данас постоји место у брду које се назива Павловац и где су нађени остаци камене грађевине која је верује се базилика за молитву тадашњих мештана. О овом тумачењу које је ушло и у "Митолошки зборник" писао је Гојко Зорић у књизи "Ресава" : "Данашње Плажане  постало је од два села: Павловца које је било на североисточној страни од данашњег села и другог села које се по једном предању зове Река, а по другом Плажане (Блажане) које је било на источној страни од данашњег села  на месту које се зове Старо село (код данашњег гробља)", завршава Зорић исцрпну причу о имену села, наводећи и неко надреално народно казивање.

Плажанци плазили језике 

Друго тумачење је више митолошко и народно, село је пише Зорић добило име по томе што су мештани тобож много плазили језике. Занимљиво, али и не разумљиво. Зар не?

Где се купао Деспот Стефан?

Још једно народно тумачење звучи више као нека вест из данашњих таблоида. Наводно је Плажане добило име по малим плажама поред Ресаве где је чак и Деспот Стефан Лазаревић, ктитор Манасије, долазио да се купа.

Грци дали име Плажану!

Приликом истраживања за овај чланак, аутор је дошао и до етимолошког тумачења имена нашег села које до сада чини се није било познато јавности. Славољуб П.Гацовић у књизи под необичним насловом "Етимологија несловенских основа уојконима Видинског санџака ХV и XVI века", на страни педесет он износи етимологију села Плужина, наводећи у загради да је далм-романски "плаг" значи равницу, али да се у Србији налази село Плажане које је име добило по грчком "плагиа" што значи равница у којој плуг још није заплужио. Чињеница да људи у почетку нису живели поре Ресаве већ у брду, доказује да је ово етимолошко тумачење најближе истини.

Ми данас живимо овде, преци су још у гвозденом добу овде оставили трагове свога постојања, исплели су многе митове које је тешко размрсити. Остаје на нама да одаберемо да ли нам се више свиђа "плажење језика" или "равница у којој плуг није заплужио", ако тада није данас сигурно јесте и то плуг вредних Плажанаца, који су се са камених и шумовитих брда у потрази за храном спустили у плодну равницу Ресаве, а када је то било показаће историјско  време.