Пређи на главни садржај

НАША ОКОЛИНА/СЛАДАЈА



КУД "Јавор" из Сладаје 


Успешни наступи у Стопању и Батушу


У КУД-у "Јавор" из Сладаје успешно већ неколико година традицију одржава група младих и талентованих фолклорних ентузијаста. На репертоару имају велики број кореографија из неколико крајева Србије, а одређене игре прати и одређена ношња коју су купили уз помоћ општине и родитеља. Још увек немају свој Дом културе, па вредно фолклорне кораке уче у сеоској  основној школи. Игре које навежбају приказују на фестивалима у Србији и иностранству. 
Сладајци чувају фолклорну традицију 
Иако се календарски приближавамо зими, време је и даље пролећно што омогућава и фолклорним ансамблима да путују. Тако су и чланови овог ансамбла наступили на два занимљива фестивала у Стопању  и Батушу.
 Замолили смо уметничког руководиоца групе учитељицу Јасну Димитријевић да нам исприча нешто више о овим успешним путовањима. 
- Прошле недеље смо наступили у Стопању код Трстеника. Било је лепо, наступали су и ансамбли из Рековца и "Прва петолетка" из Трстеника", прича Јасна.
КУД "Јавор" Влашке игре - наступ у Стопању


- Недавно  смо наступили  и на другом фестивалу у Батушу  у општини Мало Црниће. Отишли смо раније, деца су била код деце на ручку. Видели смо игре из свих крајева Србије, ми смо извели игре из Ресаве и Лесковца. После концерта приређено је заједничко дружење учесника, деце и руководства, каже Јасна. 




КУД "Јавор" - наступ у Батушу

Поред очувања фолклорне народне традиције КУД "Јавор"  поседује и аутентичне ношње из неколико крајева Србије, а посебно су поносни што поседују одевне реплике ношње из Горње Ресава које су ношене у летњем и у зимском периоду. За ову ношњу која прати и обичај  и игре из Горње Ресаве кореографа Петра Миладинова, освајали су неколико награда на изворним фестивалима у Србији. 

Аутентична летња реплика ношњи из Горње Ресаве



                                                   
   ПГ/фото: Ј. Димитријевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра