Пређи на главни садржај

ЗАНИМЉИВОСТ



 Изгубљени гроб свештеника и новинара
 Дамјана Дамјановића 


Ништа у историји села није толико остало прикривено временом и догађајима као живот Дамјана Дамјановића који се у Плажану задесио за време Другог светског рата и коме је Плажане постало и вечно коначиште. 

Дамјан Дамјановић  је рођен у Пожару у Црној Гори 1909. године. Завршио је основну школу у Острогу, нижу гимназију у Даниловграду и Богословију  на Цетињу а касније уписао и Теолошки факултет. За свештеника је рукоположен у Пожаревцу у епархији Браничевској 1935. године, записао је Душан Штрбац у књизи о парославним свештеницима. Био је веома бистар, енергичан и напредан, писао је за никшићку „Политику“ и „Слободну мисао“. Објавио је и дело „Из историје Црне Горе“.  
За време Другог светског рата живео је у Плажану и оштро је критиковао Љотићевску организацију. Дана 17.10. 1943. године ова организација га је и стрељала. Сахрањен је на Плажанском гробљу. Стари мештани села препознају фотографију овог свештеника, али нису сигурни да знају да покажу где је његов гроб. У Месној канцеларији објашњавају да село има три гробља, два су старија и налазе се у брду на два краја села, а треће у подножју села  је  настало након Другог светског рата. На ком од ова два стара гробља почивају мошти Црногорског свештеника и новинара до данас је непознаница.

Гробље у брду (у хроници записано као Бигрицско)



Лимени сандук као траг


  Прошле године мештани који су по старом обичају копали раку за покојника  на новом гробљу у  подножју села били су сведоци чудног открића. Ту где су планирали да закопају покојника, нашли су лимени сандук. Према сведочењу, кажу да су се дуго двоумили да ли да га отворе или не. Водећи се историјским судбинама копача гробница у Египту, решили су ипак да га не дирају и да о томе никоме не говоре. Али се у малом селу све брзо сазна, само још увек не и место изгубљеног гроба Дамјана Дамјановића, то је остаје мистерија.


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...