Пређи на главни садржај

ИНТЕРВЈУ/ЈЕЛЕНА МИЛУТИНОВИЋ

Јелена Милутиновић из Плажана

"Ништа ме не спречава да радим оно што волим"


Током октобра на нашем порталу имали сте прилике да видите прву виртуелну изложбу Јелене Милутиновић из Плажана која црта занимљиве цртеже. Јелена је завшила средњу школу, али не ради у струци, свој спокој је пронашла у папиру и оловци. Посетили смо Јелену како бисмо сазнали њене утиске након одржане изложбе, сазнали нешто о њеним ликовним почецима, радовима и плановима за будућност. 



ПГ: Да ли Вам је необично да виртуелно излажете своје радове?

Јелена М: Није ми необично, често тако гледам радове других ликовних уметника, али је већи доживљај посматрати уживо. 

ПГ: Реците нам какви су били Ваши  ликовни почеци? Открите нам где црпите инспирацију?

Јелена М: Временом се цртежи постајали све бољи. Цртао се Конан и снагатори. Немам неку иснспирацију, имам идеје које покушавам да нацртам.



ПГ: Након ове изложбе није било много критика, како уопште гледате на критике?

Јелена М: Критика је увек значајна. Драго ми је када било ко изрази своје мишљење, па било оно и лоше. Међутим не свиђају ми се мишљења оних који не виде шта је заправо нацртано.

ПГ: Многи су Ваше радове повезивали са сатанизмом, како гледате на то?

Јелена М: Многи имају чудне реакције на неке моје цртеже. Можда цртежи и јесу мало изопачени, али немају никакве везе са сатанзимом. 

Афиканац - уље на платну

ПГ: У току изложбе видели смо веома занимљиве радове, кажите нам који Вам је рад   посебно драг ?

Јелена М: Слика "Африканца" јер је то мој први покушај да насликам нешто на платну уљаним бојама. 

ПГ: Међу овим радовима има и неких веома сложених цртежа, кажите нам за који цртеж Вам је требало највише енергије и стрпљења?

Јелена М:  Нисам јој још дала неко посебно име, показаћу Вам је као изгледа.


ПГ: Изложба на порталу је била веома посећена, изложбу је према статистици портала видело више од 400 људи, какви су Вам планови?

Јелена М: Немам планове, мислим да немам неки велики таленат, али ме не спречава да радим оно што волим. 

Иако је Јелена веома скромна и нема завршен факултет ликовне уметности, таленат свакако постоји, а на посматрачима је да утврде да ли им се свиђа или не. Надамо се да ће Јелена у будућности имати још пуно добрих изложби, па биле оне и виртуелно представљене јавности.

Погледајте отварање изложбе Јелениних радова: 


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...