СТВАРАЛАШТВО/КИНА

ЛИ ТАЈ ПО (669-762)

Ли Тај По је био највећи кинески песник из Сечуана. Заузео је водеће место као научник, али се затим брзо замерио цару Минг-Хонгу и од тада је живео боемским животом. Његове песме су пуне патње, меланхолије, радости живљења. Што би рекла једна кинеска пословица "Кад си гладан једи, кад си жедан пиј"

КИНЕСКА ЗДРАВИЦА

Овде је крчма. Ту се вино пије.

Ал стој! Још нико да сипао није!

Хоћу да певам прво песму јада,

А кад јад дође и заплачу тада

Жице...и часи грозе кад настану.

Кад смех и песма с усана нестану.-

Тад нико не зна срца боле наше-

Ми ћемо тада подигнути чаше.

Безнадежни се приближује час!

Крчмаре!Твој је подрум препун вина!

Лаута само моја је својина!

И ја знам свега две веселе ствари

За које много моје срце мари:

Да вина пијем, уз лауту појем:

У згодном часу чаша вина за ме

Више је вредна од вечности саме!

Ил да хиљаде у џепу су мојем...

Безнадежни се приближује час.

Па, ако вечно стоји бескрај сиви.

И земља ако још задуго живи

Колико ти ћеш још тако да радиш?

И докле сребро и злато ћеш тећи?

Једва сто лета,но и то је дуго!

Живиш и -умреш,то и ништа друго

Сигурно нам је...па шта да се жели

Човече, зар то није смешно је ли?

Безнадежни се приближује час!

Видиш ли оног мајмуна што цвили?

Са урме што нас посматра и пили?

И чујете л" га како тамо дречи?

Сам је на гробљу у овој тишини:

Сиромах мајмун сам на месечини.

А сад, крчмаре, кондир пуни само,

Време је да му у дно сагледамо

Безнадежни се приближује час!

Песма је из књиге: "Антологија светске лирике" Трифун, Ђукић, Evro- Giunti : Београд.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна". Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра

Прикажи све

РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Претражи овај блог