Пређи на главни садржај

СТВАРАЛАШТВО/КИНА


 ЛИ ТАЈ ПО  (669-762)


www.kul-tim.net



Ли Тај По је био највећи кинески песник из Сечуана. Заузео је водеће место као научник, али се затим брзо замерио цару Минг-Хонгу  и од тада је живео боемским животом. Његове песме су пуне патње, меланхолије, радости живљења. Што би рекла једна кинеска пословица "Кад си гладан једи, кад си жедан пиј"


КИНЕСКА ЗДРАВИЦА 

Овде је крчма. Ту се вино пије.
Ал стој! Још нико да сипао није!
Хоћу да певам прво песму јада,
А кад јад дође и заплачу тада
Жице...и часи грозе кад настану.
Кад смех и песма с усана нестану.-
Тад нико не зна срца боле наше-
Ми ћемо тада подигнути чаше.
Безнадежни се приближује час!

Крчмаре!Твој је подрум препун вина!
Лаута само моја је својина!
И ја знам свега две веселе ствари
За које много моје срце мари:
Да вина пијем, уз лауту појем:
У згодном часу чаша вина за ме
Више је вредна од вечности саме!
Ил да хиљаде у џепу су мојем...
Безнадежни се приближује час.

Па, ако вечно стоји бескрај сиви.
И земља ако још задуго живи
Колико ти ћеш још тако да радиш?
И докле сребро и злато ћеш тећи?
Једва сто лета,но и то је дуго!
Живиш и -умреш,то и ништа друго
Сигурно нам је...па шта да се жели
Човече, зар то није смешно је ли?
Безнадежни се приближује час!

Видиш ли оног мајмуна што цвили?
Са урме што нас посматра и пили?
И чујете л" га како тамо дречи?
Сам је на гробљу у овој тишини:
Сиромах мајмун сам на месечини.
А сад, крчмаре, кондир пуни само,
Време је да му у дно сагледамо
Безнадежни се приближује час!


Песма је из књиге: "Антологија светске лирике" Трифун, Ђукић, Evro- Giunti : Београд.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...