Пређи на главни садржај

СТВАРАЛАШТВО/КИНА


 ЛИ ТАЈ ПО  (669-762)


www.kul-tim.net



Ли Тај По је био највећи кинески песник из Сечуана. Заузео је водеће место као научник, али се затим брзо замерио цару Минг-Хонгу  и од тада је живео боемским животом. Његове песме су пуне патње, меланхолије, радости живљења. Што би рекла једна кинеска пословица "Кад си гладан једи, кад си жедан пиј"


КИНЕСКА ЗДРАВИЦА 

Овде је крчма. Ту се вино пије.
Ал стој! Још нико да сипао није!
Хоћу да певам прво песму јада,
А кад јад дође и заплачу тада
Жице...и часи грозе кад настану.
Кад смех и песма с усана нестану.-
Тад нико не зна срца боле наше-
Ми ћемо тада подигнути чаше.
Безнадежни се приближује час!

Крчмаре!Твој је подрум препун вина!
Лаута само моја је својина!
И ја знам свега две веселе ствари
За које много моје срце мари:
Да вина пијем, уз лауту појем:
У згодном часу чаша вина за ме
Више је вредна од вечности саме!
Ил да хиљаде у џепу су мојем...
Безнадежни се приближује час.

Па, ако вечно стоји бескрај сиви.
И земља ако још задуго живи
Колико ти ћеш још тако да радиш?
И докле сребро и злато ћеш тећи?
Једва сто лета,но и то је дуго!
Живиш и -умреш,то и ништа друго
Сигурно нам је...па шта да се жели
Човече, зар то није смешно је ли?
Безнадежни се приближује час!

Видиш ли оног мајмуна што цвили?
Са урме што нас посматра и пили?
И чујете л" га како тамо дречи?
Сам је на гробљу у овој тишини:
Сиромах мајмун сам на месечини.
А сад, крчмаре, кондир пуни само,
Време је да му у дно сагледамо
Безнадежни се приближује час!


Песма је из књиге: "Антологија светске лирике" Трифун, Ђукић, Evro- Giunti : Београд.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива