Пређи на главни садржај

ЗАНИМЉИВОСТ/Фељтон


Школа у Плажану 1892. године 

Министар одлучио, отвара се школа у Плажану 


Изградити привремену школу у малом селу у Деспотовачкој општини те 1892. године, било је компликовано као и подићи је у неком већем месту. Међутим истрајна Општина Плажана решила је да се у селу отвори привремена школа и да се за школу привремено одабере Општинска зграда. Аутор је у прошлом броју покушао да утврди где се општина налазила. Зграду општине по налогу Начелства округа моравског  прегледао је окружни инжењер Јован Јирачек, али он је одмах имао замерке које су морале  да се поправе, иначе ништа од школе. 


Основна школа Плажане, 1957, лист : "Нови пут"


Милива и Плажане - једна школска општина 


Јирачек је приметио многе недостатке у општинској згради и наложио је да се одмах ти недостаци отклоне. Сматрао је како пише Бранко Перуничић да се једна соба употреби за учионицу, а друга соба за преноћиште ђака из других села.  Најпре је требало поправити "басамаке" јер су сувише високи, да се у предспобљу положи под од цигала у малтеру, да се промене врата, да се у собама постави дашчани патос...итд. Све је ово требало брзо уредити. У извештају начелству од  1892. Јирачек каже:

"одлучио сам да се отвори нова школа у Плажанима, у привременој згради, која је за школу преправљена и спремљена. Привременост ове зграде за школу трајаће три године дана, за које је време школска плажанска општина обавезна подићи нову школску зграду по пропису Школску општину чиниће села Плажане и Милива, која сада чине и једну политичку општину".


                                       Школа данас

Толико је мало требало да се дозволи отварање школе, захваљујући тадашњим угледним грађанима који су препознали значај образовања. Школа је одмах почела да ради, међутим касније је било много питања око тога где ће нови учитељ боравити. Ово није био једини проблем који је снашао ову школу, један хроничар о школи у Плажану рекао је да је брзо престала да буде смештена у Општинску зграду и да су је даље преместили у једну приватну кућу. Након Другог светског рата донацијом и залагањем грађана Плажане добија прву квалитетно изграђену школску зграду. Али овом темом бавиће се неки други фељтони. 
Циљ аутора је био да на основу података Бранка Перуничића исприча причу о томе како је почело образовање ђака у Плажану. 


Школа "Ђура Јакшић", 2015.

Данас је захваљујући вредним директорима, наставницима и ђацима ова школа значајна и угледна просветна установа, чије ђаке прати угледна каријера у различитим друштвеним сверама. Поносно стоји и после више од једног века, у близини места са ког је и потекла реч о њеном оснивању. 

                                                       Аутор: М. Мирковић


Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...