Пређи на главни садржај

ЕКСКЛУЗИВНО: НАШИ МЕШТАНИ О ДОГАЂАЈИМА У ПАРИЗУ

Напад на Париски конфор 

   Мештанка која већ дуго година живи у Паризу  прича за наш лист о најновијим догађајима у Француској 


Париз, главни град Француске, град светлости,  слободе, братства и једнакости, недавно је постао и најтрагичнији град, када је у петак 13. новембра извршено неколико терористичких напада у којима је страдало више од сто људи. У том обрачуну поврђено је и неколико српских држављана. Само неколико дана након напада Француска креће да се обрачунава са терористима, уводи ванредно стање у земљи, људи се плаше чим чују петарду, миран живот је нарушен. На фејсбуку солидарност у виду Француске заставе преко фејсбук профила, што је изазвало много свађа јер Срби не заборављају ко их је 1999. бомбардовао, ипак треба бити човек.
Париз, 2014.
Чланови наше редакције су решили да сазнају шта о томе мисле наши мештани који тамо живе и раде дуги низ година. Саговорница О. Н. из нашег краја пристала је да нам открије шта људи у Француској говоре и чему се надају након ових страшних догађаја. За наш лист она открива историјску и политичку позадину догађаја, говорећи да је овај напад "силовање слободе" у Паризу.

-Најпре да кажем да је Француска и њен народ поносна земља. Мора да се призна имају право ако узмемо у обзир културу, историју, уметност, кулинарство итд. Међутим, у крви људи је ушао конфоран живот. С времена на време су се навикли да су неко и нешто. Нису желели да се даље усавршавају, да напредују. За време Првог и Другог светског рата били су им потребни ратници. Позвали су у помоћ Алжирце, Мароканце итд.. Дошли су борили су се. Да би им се захвалила Фрнцуска им је дала држављанство. Множили су се тако и то није био проблем све до 60-тих година. Нису се надали да ће их бити толико. Нова кулутра захтевала је нове законе све се то морало организовати и Французи су морали да се навикну на то. То су биле многе промене за кратко време, прича она.
Прва и друга мешана генерација се добро слагала, али код треће су настали проблеми каже она.

- С времена на време понос и захвалност из ратова се изгубила. Креће светска и Француска криза. За сваку кризу и проблематичне ситуације тражио се кривац. Они су кривце пронашли у арапима. Французи су постали љути и љубоморни на арапе који имају велика права. Треба напоменути и да су у Француској постојали арапи који су поштовали Француску културу и у оквиру своје куће исповедали религију и чували кулутру, али и они "дивљи" који су бранили своје и пљували на француско гостопримство. Тако да је један део Француза кривио арапе за за пропаст земље, истиче она.

Дворац "Версај", 2014.

Догађај који се збио прошлог петка је итекако повезан са историјским догађајима  и незадовољством једног дела Француза и о томе је наша саговорница говорила.

-После овог страшног догађаја у петак, један део Француза је у шоку јер нису никада овако нешто доживели. Жале и оплакују смрт невиних и "силовање" њихове слободе. А други део је запаљен говорећи: "Ето рекли смо вам да ће арапи упропастити земљу". Ватрица која је донекле била контролисана сада је постао огроман пожар! И патиће народ ни крив, ни дужан као и увек, каже она. 
Она истиче да су Французи ове терористичке догађаје доживели као смрт јер нису навикли на рестрикције, убијања, већ на луксуз и конфоран живот. Цитирала нам је и једног политичара који је Французима рекао: "Људи, није то ништа ново, него први пут вам је пред носом".
Оплакивање жртава терористичког напада у Паризу
https://www.flickr.com/search/?text=Paris+attack

На интернету се појавило негодовање многих Срба који одбијају да се солидаришу са Французима у њиховом болу истичући да Французи никада нису показали да су нам пријатељи и да су и они убијали српску децу 1999. Међутим, шта је са децом коју нам и данас храна, да ли та деца треба да воле или мрзе маћеху ?
-Дијаспора: мајка нас је родила, а маћеха одгајила. Коју више да волимо? Имамо ли право да једну мрзимо. Никако! Мајка нам је дала корен, културу, а маћеха нам је дала могућност да боље живимо и сигурност нама па и нашој деци. Уједно нам даје право да волимо рођену мајку. Тако да жалимо шта се дешава. Јер свако људско биће је важно, Србин, Арапин или било које друге нације, ко год има културу и употребљава разум жалиће, прича она.

Међутим, њој се такође не допада идеја о ширењу Француске заставе на фејсбук профилима.
- Нисам за то да се преко профила развлачи француска застава, то ми делује као да пљујемо на рат у Србији где је и Француска учествовала.

Сен Дени, 2014.

Оно што она истиче као предност догађаја је да су се Французи на неки начин освестили и схватили медијску и политичку манипулације и проблеме који море њихову државу.
- Први пут се народ освестио да је Француска у светском проблему. Да то није само иза екрана почео је заиста да се брине. Након "charlie hebdo" терористичког напада на новинаре овог сатиричног листа, људи су бринули, жалили, поставили слику "Ја сам Шарли" и то је тако прошло. Ништа даље! Овај пут су страдали цивили у дворани, на стадиону, у кафићу, њихов конфор је "силован", каже за крај О. Н. из нашег краја. 

Нико није сигуран како ће се ситуација у Паризу одвијати, људи који тамо живе и даље морају да зарађују за своје породице. Лечећи ране маћехи која им је пружила живот какав мајка никада није могла.  


Песма за мир у свету на месту погибије у Паризу



Коментари

Популарни постови са овог блога

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...

ХРОНИКА МАПС-А : ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ МИЛОШЕВИЋЕМ РЕДИТЕЉЕМ ПРЕДСТАВЕ "НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ"!

На овогодишњој свечаности у Плажану, награду за најбољу представу  и признање  "Славољуб Вулић" по оцени жирија понело је позориште из Трстеника, за представу "Небеске шајкаче" по тексту Милосава Буце Мирковића, у режији Милоша Милошевића, која је у понедељак 9. маја, на Светски дан борбе против фашизма, отворила манифестацију .  Фото: фацебоок, М.Милошевић Милош је у интервју након представе рекао да је урађена по тексту "Баладе са Зејтилника" његовог пријатеља Милосава Буце Мирковића и на неки начин испуњење аманета. Милосав је петнестак дана пре смрти наредио Милошу да ову књигу објави, али и да уради сценску адаптацију у Трстеничком позоришту. Што је он и учинио. Ова представа се осим жирија допала и публици па су тако глумци враћани како би се рекло на "бис".  Са наградом у руци увек срдачан, писац и редитељ Милош Милошевић пристао је да своје утиске подели са читаоцима "Нове Ресаве". Да ли сте очекивали да ће пре...