Пређи на главни садржај

ЗАНИМЉИВОСТ


Подсетимо се како је у Плажану основана Хорска секција!


Белешка
Плажане има хорску секцију 


                             Плажане, јануар 

Сумрак је - онај сеоски, зимски.
Улице и сокаци су пусти, сви су се повукли
у топле куће. Типична зимска слика на селу.
Па ипак ово вече није баш тако типично за
село Плажане, у Срезу деспотовачком. Омладина се и вечерас окупила у школи али у неуобичајено већем броју него ранијих вечери.
Учионица пуна. Жагор. Тешко се могу разабрати речи и разговор. Омладинац- учитељ Теофил Милошевић забавио се нешто око табле.
Занесен је у свој посао и као да му жагор не смета. Он исписује штампаним словима неке речи  на табли.
Каткад погледа у ноте, превуче гудалом преко жица своје виолине, нешто певуши за себе и кад је ваљда било све у реду, позива омладинце да поседају у клупе. 
Њих шесдесет једва се некако сместише. Када се жагор стиша и омладинци управише поглед према учитељу, овај им са мало речи каза да њихово културно - просветно друштво има скоро све секције: драмску, музичку, рецитаторску, али да нема хор. Упознао их је шта је хор и какве су вредности и лепоте хорског певања као и да се за хор пријавило двадесет омладинаца и да ће кроз месец дана битифестивал у Деспотовцу.
-Прво да научимо речи
-рече им Теофил и гудалом показа на таблу, читајући: Наша је младост силна и снажна...."
Омладинци поновише за њим а затим почеше да уче. Неки су читали брже, неки спорије, а чуло се и срицање - "На-ша"... Беше и смеха и пошалица на рачун ових. Теофил им неколико пута отсвира и отпева песму даде интонацију и омладинци као један запеваше. Громко и снажно одјекну песма. Учитељ се озари очигледно изненађен успехом. 
Дуго је из учионице продирала песма у заспало село. "Наша је младост, силна и снажна..."

                                                                        Б. Златић 

(Текст је објављен у листу "Нови пут", 30.01.1954.)

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...