Пређи на главни садржај

НАША ОКОЛИНА/СВИЛАЈНАЦ


У Свилајнцу премијерно изведена  хуманитарна представа

„Новогодишња чаролија“

Прикупљена велика количина слаткиша 


У понедељак је у Центру за културу у Свилајнцу премијерно изведена представа Драмског студија "Маска" и Канцеларије за младе "Новогодишња чаролија". Представа је реализована као пројекат који је одобрен на конкурсу "Млади су закон" који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије. Задатак представа је да се сакупе слаткиши и играчке од којих ће се правити пакетићи за децу из социјално угрожених породица. 



Након представе посетили смо глумца Младена Миљковића који је и редитељ представе и замолили га да нам изнесе своје утиске након дуго припремане премијере и неким новим пројектима које припремају. 
Веома сам срећан и испуњен. Поносан сам на своје младе  и талентоване глумце, на људе из организације Канцеларије за младе, Ивану Миловановић и Сандру Радивојевић, и на сам студио "Маска" који једини у општини ради у континуитету. Представу смо припремали од септембра, пошто сам дипломирао глуму, није лако режирати, осмислити  сценографију, костиме и све остале ситнице, али се трудим. Видео сам да су и глумци задовољни што су и они део ове велике хумантирне представе и што су својом игром задовољили очекивања публике  и задовољиће децу из социјално угрожених породица. Овом приликом бих се захвалио дивним глумцима и истакао бих да је ово било њихово вече, прича Младен.




У представи су играли млади глумци из Свилајнца: Анђела Новичић у улози девојчице, Стефан Лазаревић песник као Деда Мраз, а у улогама три патуљка Тиће, Миће и Киће нашли су се глумци којих се сећамо из представе "Зелена планета" Катарина Крунић, Милан Аћимовић и Аница Радивојевић.




  Младен се захвалио и многобројној публици која је подржала акцију и погледала представу

Захвалио бих се публици и истакао бих да је сала била крцата, око тристотине људи је присуствовало и да смо прикупили велику количину слаткиша. Публика је одушевљена како акцијом тако и представом. По први пут су се коцкице сложиле те им се допада и костим. Костим за представу урадила је Живанка Митровић, а маске Мира Миловановић "Instyle", прича Младен о реакцијама публике.


 Екипа ове занимљиве и хумане представе  вредно  припрема 

следеће играње, а у плану су каже Младен и неки нови пројекти.
Представу ћемо играти још неколико пута до Нове године, како бисмо прикупили још слактиша, а онда ћемо јавно показати колико смо сакупили слаткиша. Додао бих и да се трудимо да нам свака представа буде боља од претходне, јесте напорно, али је лепо. Желим свима срећну и успешну Нову годину, каже Младен.



Ова четврта година Драмског студија "Маска" успешно се заокружује овим пројектом, а за наредну годину Младен најављује оснивање Омладинског позоришта, а аудиција ће се одржати већ у фебруару.


                                             ПГ/ фото: Младен Миљковић


ОБАВЕШТЕЊЕ

 
НАРЕДНА ИГРАЊА ПРЕДСТАВЕ

 "НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА" 

23.12.2015. О.Ш. КУШИЉЕВО  У 13 ЧАСОВА.

28.12.2015. ВРТИЋ У СВИЛАЈНЦУ У 17:30 ЧАСОВА

 УМЕСТО КАРАТА ПОНЕСИТЕ СЛАТКИШЕ!


Коментари

  1. Hvala Vam sto ste uz nas i sto pratite svaki nas korak. Do sledeceg vidjenja vasa ,,MMaska,, pozdrav!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра