Пређи на главни садржај

КО СМО МИ?


КО СМО МИ ? 





Прошло је три месеца од како смо се одлучили да издајемо новине са жељом да људе у околини Деспотовца информишемо о маргинализованим културним и друштвеним дешавањима не само у нашој општини него и у околним местима. Лист је добио назив "Плажански гласник", јер га је покренула група младих ентузијаста - омладинаца. О томе како се родила идеја чућемо од иницијатора Ивана Радошевића, а сада да представимо још неке чланове наше скромне редакције. У нашој редакцији је велики проценат девојака, оне углавном припремају текстове везане за неке женске теме или нам шаљу фотографије из различитих места. То су Александра Мирковић, Анђелка Пешић, Анкица Пешић, Маја Стевановић и Кристина Радошевић. Нашег Марка Мирковића дипломираног журналисту на мастер студијама у Нишу не би требало посебно представљати, било би излишно и непотребно сматрао је он. Имамо свашта да Вам још кажемо него да кренемо редом, од утисака до утисака. Умало да заборавимо у нашој редакцији раде и два дописника а то су Милена Стојановић из Параћина списатељица и Тамара Радојковић која пише веома занимљиве колумне. 
А сада да чујемо шта је рекао један од оснивача овог листа Иван Радошевић, иако по струци није новинар његова жеља и труд да стекне нова искуства је велика и у томе успева, посебно су занимљиве његове фотографије. 
Иване, кажи нам одакле идеја да се покрене часопис?
Мислим да не би требало људе да давимо, сад неким интервјуом, ја ћу све о часопису рећи у неколико реченица, а ти ми не постављај сувишна питања. 
Ок, како желиш. 
Све је почело случајно, када смо мој друг Марко и ја причали шта бисмо могли да урадимо а да то буде за добро свих. Решили смо да покренемо часопис. Идеја је да се објављују вести из културе, спорта, уметности, и све што је позитивно и нормално, за сада нас  црна хроника не занима.  Циљ нам је да наш електронски лист добије  и штамапно издање и да унапредимо наш рад. Планирамо и да проширимо и надоградимо сајт и побољшамо квалитет. Радом часописа сам задовољан иако сам аматер у новинарству. Ми радимо без икакве финансијске подршке и опреме. Утисци читалаца су веома позитивни и читаоци нас подржавају. Међутим, недостају нам дописници и сарадници који би нас извештавали о догађајима из својих места, прича Иван о раду часописа. 
Важно је поменути и да су лист похвалила и подржала два истакнута професора теорије новинарства са Факултета у Нишу и Београду. 

Део редакције у потрази за причом о природи Плажана


А сада да чујемо шта део нашег женског тима, каже о својој сарадњи. 

То је лепо искуство, сазнали смо неке нове приче о нечему што нисмо знале, то је једна врста истраживања  и веома је занимљиво. Углавном смо имале задатке да фотографишемо занимљиве ситуације и тренутке, кажу сараднице Анђелка и Анкица.

Мислимо да смо се доста отворили и да сада знате са ким имате посла, надамо се да ће се и читаност повећати, ако не ове, онда сигурно следеће године. Срећне новогодишње и божићне празнике жели Вам редакција часописа "Плажански гласник". Уживајте у десетом јубиларном броју.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...