Пређи на главни садржај

КО СМО МИ?


КО СМО МИ ? 





Прошло је три месеца од како смо се одлучили да издајемо новине са жељом да људе у околини Деспотовца информишемо о маргинализованим културним и друштвеним дешавањима не само у нашој општини него и у околним местима. Лист је добио назив "Плажански гласник", јер га је покренула група младих ентузијаста - омладинаца. О томе како се родила идеја чућемо од иницијатора Ивана Радошевића, а сада да представимо још неке чланове наше скромне редакције. У нашој редакцији је велики проценат девојака, оне углавном припремају текстове везане за неке женске теме или нам шаљу фотографије из различитих места. То су Александра Мирковић, Анђелка Пешић, Анкица Пешић, Маја Стевановић и Кристина Радошевић. Нашег Марка Мирковића дипломираног журналисту на мастер студијама у Нишу не би требало посебно представљати, било би излишно и непотребно сматрао је он. Имамо свашта да Вам још кажемо него да кренемо редом, од утисака до утисака. Умало да заборавимо у нашој редакцији раде и два дописника а то су Милена Стојановић из Параћина списатељица и Тамара Радојковић која пише веома занимљиве колумне. 
А сада да чујемо шта је рекао један од оснивача овог листа Иван Радошевић, иако по струци није новинар његова жеља и труд да стекне нова искуства је велика и у томе успева, посебно су занимљиве његове фотографије. 
Иване, кажи нам одакле идеја да се покрене часопис?
Мислим да не би требало људе да давимо, сад неким интервјуом, ја ћу све о часопису рећи у неколико реченица, а ти ми не постављај сувишна питања. 
Ок, како желиш. 
Све је почело случајно, када смо мој друг Марко и ја причали шта бисмо могли да урадимо а да то буде за добро свих. Решили смо да покренемо часопис. Идеја је да се објављују вести из културе, спорта, уметности, и све што је позитивно и нормално, за сада нас  црна хроника не занима.  Циљ нам је да наш електронски лист добије  и штамапно издање и да унапредимо наш рад. Планирамо и да проширимо и надоградимо сајт и побољшамо квалитет. Радом часописа сам задовољан иако сам аматер у новинарству. Ми радимо без икакве финансијске подршке и опреме. Утисци читалаца су веома позитивни и читаоци нас подржавају. Међутим, недостају нам дописници и сарадници који би нас извештавали о догађајима из својих места, прича Иван о раду часописа. 
Важно је поменути и да су лист похвалила и подржала два истакнута професора теорије новинарства са Факултета у Нишу и Београду. 

Део редакције у потрази за причом о природи Плажана


А сада да чујемо шта део нашег женског тима, каже о својој сарадњи. 

То је лепо искуство, сазнали смо неке нове приче о нечему што нисмо знале, то је једна врста истраживања  и веома је занимљиво. Углавном смо имале задатке да фотографишемо занимљиве ситуације и тренутке, кажу сараднице Анђелка и Анкица.

Мислимо да смо се доста отворили и да сада знате са ким имате посла, надамо се да ће се и читаност повећати, ако не ове, онда сигурно следеће године. Срећне новогодишње и божићне празнике жели Вам редакција часописа "Плажански гласник". Уживајте у десетом јубиларном броју.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра