Пређи на главни садржај

ДОГАЂАЈИ

У ДЕСПОТОВЦУ  

ИЗВЕДЕНА "ОПШТА БОЛНИЦА"



Чланови Театра "Ресава" из Деспотовца су прошле недеље у холу основне школе у Деспотовцу извели представу "Општа болница" по тексту бугарског писца Христе Бојчева  у режији Милана Вељковића. Представа је пре Деспотовца имала премијеру у Плажану,  а касније је путовала по многим местима у Србији. Представу је погледала и позитивно оценила и Лозничка публика на Вуковом сабору. Редитељ је након представе изјавио да је задовољан како је представа одиграна и да ће она бити све складнија што се дуже буде играла. 


Презадовољан сам премијером, успели смо да склопимо и најмање коцкице, да донесемо на сцену нови жанр и једно ново читање бугарског класика. Иако је текст писан крајње политички, с вечитом темом исток- запад ми смо то избегли, али смо се држали основног пишчевог принципа ко је уствари луд, а ко није, објаснио је редитељ за "Нови пут" након премијере.

Редитељ и публика су похвалили и велики ензтузијазам Ресавских глумаца који су спремни да аматерски, али са великом професионалношћу изнесу тежину сваког сложеног карактера који им се предложи. Екипу ове представе чине: Мирољуб Ивановић, Горан Радивојевић, Славко Љубисављевић, Немања Радивојевић, Дарко Станковић и Милица Ивановић. 

Милица Ивановић  у представи тумачи лик медицинске сестре и једини је женски лик. Члан је театра "Ресава" слободно можемо рећи од малих ногу, публика РТС-а је имала прилике да  гледа Милицу и у телевизијском филму  који је  снимиљен са глмуцима  театра "Ресава" по тексту Душана Радовића "Капетан Џон Пиплфокс". Милицу смо срели након одигране представе у Деспотовцу и замолили је да са нашом публиком подели утиске са представе.

Могу рећи да сам веома задовољна изведеном представом, будући да нам је ово било десето играње представе. Нисам задовољна одзивом публике с обзиром да сам се веома  трудила да позовем што више људи . Највећа жеља ми је да призовемо много више публике и стекнемо љубитеље позоришта и позоришних представа.Хол основне школе није захтевно место за извођење једне позоришне представе јер је акустика лоша. И поред свих околности, сматрам да смо моји пријатељи и колеге глумци одиграли једну крајње динамичну и квалитетну представу.Ужитак је био већи јер смо је извели на "домаћем терену" и за своје људе. Наилазим на врло позитивне реакције на одиграну представу. Комплименти које ми упућују дају ми још више разлога да наставим са глумом. Могу слободно да кажем да сам веома поносна на то што сам део ове глумачке екипе, прича Милица. 

Театар "Ресава" је много пута доказао да је квалитет много изван квантитета  и да публика иако малобројна уме то да цени и подржи. 
                                                        
                                                                 ПГ






Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра