Пређи на главни садржај

РЕПОРТАЖА

ПИСАЦ   ВЛАДИМИР ПИШТАЛО У ДЕСПОТОВЦУ

Промоција књиге о Тесли одушевила љубитеље писане речи 

Необично прохладно децембарско вече у Деспотовцу прошле недеље, загрејала је промоција књиге “Тесла портрет међу маскама” чувеног писца Владимира Пиштала који живи у Америци. Пред сам почетак промоције у згради библиотеке окупио се велики број грађана општине Деспотовац, поштовалаца и љубитеља квалитетне писане речи. Неколико њих налазило се у свечаној сали и пажљиво посматрало  дела која је Пиштало написао, а која су била поређана на столу. За неколико минута, грађани из ходника су испунили празна места у сали и почела је промоција која ће остати упамћена у хроници културе Деспотовца. 
На почетку промоције присутнима се обратила директорка библиотеке Санела Симић. Она је поздравила писца Владимира Пиштала и књижевног критичара Ненада Шапоњу, истакавши да јој је велика част да угости једног од највеих живих писаца Србије.


Након добродошлице и читања биографије Владимира Пиштала, присутнима се обратио и писац. 
Пиштало је најпре  рекао да му је драго што је у Деспотовцу, и што је посетио манастир Манасију. Затим је прочитао одломак “ О стубу света” из књиге “Миленијум у Београду”, која како каже много говори о нама.
Књижевни критичар Ненад Шапоња током вечери промоције говорио је по нешто о сваком роману. 
Роман о Тесли је објављен 2009. године, а писац је добио две награде, Нинову награду и награду за најчитанији  роман.
књига о Тесли, иако издата  2009. година, данас веома актуелна код нас, а у Америци се она тек промовише.
Шапоња је своје излагање започео питањем : Зашто промовишемо стару књигу?
Није оставио публику дуго да чека у неизвесности већ је одмах одговорио, да је књига о Тесли, иако издата  2009. година, данас веома актуелна код нас, а у Америци се она тек промовише.
Роман је преведен на једанаест језика. Тајна ове књиге је што писац представља поезију Теслиног живота, без сувишних детаља, не износећи превише из његове биографије, чиме постиже хармонију, рекао је Шапоња. Додао је и да књига једноставним језиком, говори компликоване ствари.
На крају свог излагања он је поставио занимљиво питање писцу: Какво је искуство живети са Теслом осам година?


Код Пиштала
Тесла није шапутао

Владимир је књигу писао осам година користећи различите изворе који су како каже били веома контрадикторни. У почетку је истиче био уплашен, али да је најважније да се од чудног не прави чудније и да се не изда тема. Међутим, време је учинило своје, па му је Тесла постао свакодневница, а онда је престао и страх.
Упечатљиво је то што је Тесла овде представљен као човек који није толико ћутљив који уме да одговори, чак и пороцима живота.
Након кратког интервјуа, између писца и критичара уследио је опис још неких Владимирових дела и читања поглавља. вечерашњом промоцијом и публиком.
Након кратког интервјуа, између писца и критичара уследио је опис још неких Владимирових дела и читања поглавља. На крају промоције Владимир је рекао да је одушевљен вечерашњом промоцијом и публиком.
-Веома су ми лепи утисци. Прво смо имали времена да одемо до Манасије, што доживљавам као део истог утиска. Ту сам долазио као дечак па ми је било интересантно да то поново видим.Било је много публике, људи су били заинтересовани, веома љубазни, одзив је био веома срдачан и онако то је био једно веома лепо вече какво може да буде.
 Директорка Народне библиотеке “Ресавска школа” Санела Симић истакла је своје утиске.


«Ја могу да изнесем утиске као директор Народне библиотеке «Ресавска школа», али и као читалац, јер сам настојала двојака да га пратим. Након што задржите онај званични део који морате да одрадите неке елементе уобичајене за сваку књижевну промоцију, па и ову, онда се препустите идеји или сазнању да се налазите ако не највећег, онда једног од највећих живих српских писаца, некога чија су дела не само превођена, читана, чије су књиге продаване у огромним за данашње време готово непојмљивим тиражима, него некога ко такође има изузетне оцене од стране књижевне критике.».
 Санела је рекла и да је део рада библиотеке за ову годину који се односи на организацију културних дешавања у општини Деспотовац, на које су навикли не само грађани Деспотовца већ и Поморавља, завршен овом промоцијом на најбољи могући начин. Она је додала да су многи били у неверици када су видели плакате да тај писац долази у мали Деспотовац.
-Гостовање Владимира Пиштала је заиста  проворазредни догађај. Доласком у Деспотовац он је показују једну своју изузетну величину једног прворазредног интелектуалца, једне изузетне личности који не прави очито  никакву разлику између малих и великих средина, који зна да  квалитетна перцепција књижевног  дела па тако и његових дела не зависи од онога где човек живи него шта он носи у себи и да се те разлике поготову у протоку деценија које су иза нас а и које су пред нама бришу и постају све мање значајне. 
Користим прилику да истакнем да Владимир дуго није био у Србији и да је сада дошао на месец дана и да је одвојио  време да дође у Деспотовац и остави један изузетан утисак на све нас. Иза нас је остало једно изузетно  књижевно вече», каже Санела.


Санела је на крају истакла да јој је посебно драго што су књижевно вече пратили и ђаци основне и средње школе јер су имали прилике да се сусретну, фотографишу и добију посвету од писца чија су дела чија су дела ушла у програм за српски језик и књижевност за осми разред основне и четврти разред средње школе.
Након промоције и потписивања књига, сви су позвани на коктел који је приређен у читаоници, чиме је уз дружење и послужење завршено још једно књижевно вече које ће остати забележено  у културној хроници овог града.


Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива