Пређи на главни садржај

РЕПОРТАЖА

ПИСАЦ   ВЛАДИМИР ПИШТАЛО У ДЕСПОТОВЦУ

Промоција књиге о Тесли одушевила љубитеље писане речи 

Необично прохладно децембарско вече у Деспотовцу прошле недеље, загрејала је промоција књиге “Тесла портрет међу маскама” чувеног писца Владимира Пиштала који живи у Америци. Пред сам почетак промоције у згради библиотеке окупио се велики број грађана општине Деспотовац, поштовалаца и љубитеља квалитетне писане речи. Неколико њих налазило се у свечаној сали и пажљиво посматрало  дела која је Пиштало написао, а која су била поређана на столу. За неколико минута, грађани из ходника су испунили празна места у сали и почела је промоција која ће остати упамћена у хроници културе Деспотовца. 
На почетку промоције присутнима се обратила директорка библиотеке Санела Симић. Она је поздравила писца Владимира Пиштала и књижевног критичара Ненада Шапоњу, истакавши да јој је велика част да угости једног од највеих живих писаца Србије.


Након добродошлице и читања биографије Владимира Пиштала, присутнима се обратио и писац. 
Пиштало је најпре  рекао да му је драго што је у Деспотовцу, и што је посетио манастир Манасију. Затим је прочитао одломак “ О стубу света” из књиге “Миленијум у Београду”, која како каже много говори о нама.
Књижевни критичар Ненад Шапоња током вечери промоције говорио је по нешто о сваком роману. 
Роман о Тесли је објављен 2009. године, а писац је добио две награде, Нинову награду и награду за најчитанији  роман.
књига о Тесли, иако издата  2009. година, данас веома актуелна код нас, а у Америци се она тек промовише.
Шапоња је своје излагање започео питањем : Зашто промовишемо стару књигу?
Није оставио публику дуго да чека у неизвесности већ је одмах одговорио, да је књига о Тесли, иако издата  2009. година, данас веома актуелна код нас, а у Америци се она тек промовише.
Роман је преведен на једанаест језика. Тајна ове књиге је што писац представља поезију Теслиног живота, без сувишних детаља, не износећи превише из његове биографије, чиме постиже хармонију, рекао је Шапоња. Додао је и да књига једноставним језиком, говори компликоване ствари.
На крају свог излагања он је поставио занимљиво питање писцу: Какво је искуство живети са Теслом осам година?


Код Пиштала
Тесла није шапутао

Владимир је књигу писао осам година користећи различите изворе који су како каже били веома контрадикторни. У почетку је истиче био уплашен, али да је најважније да се од чудног не прави чудније и да се не изда тема. Међутим, време је учинило своје, па му је Тесла постао свакодневница, а онда је престао и страх.
Упечатљиво је то што је Тесла овде представљен као човек који није толико ћутљив који уме да одговори, чак и пороцима живота.
Након кратког интервјуа, између писца и критичара уследио је опис још неких Владимирових дела и читања поглавља. вечерашњом промоцијом и публиком.
Након кратког интервјуа, између писца и критичара уследио је опис још неких Владимирових дела и читања поглавља. На крају промоције Владимир је рекао да је одушевљен вечерашњом промоцијом и публиком.
-Веома су ми лепи утисци. Прво смо имали времена да одемо до Манасије, што доживљавам као део истог утиска. Ту сам долазио као дечак па ми је било интересантно да то поново видим.Било је много публике, људи су били заинтересовани, веома љубазни, одзив је био веома срдачан и онако то је био једно веома лепо вече какво може да буде.
 Директорка Народне библиотеке “Ресавска школа” Санела Симић истакла је своје утиске.


«Ја могу да изнесем утиске као директор Народне библиотеке «Ресавска школа», али и као читалац, јер сам настојала двојака да га пратим. Након што задржите онај званични део који морате да одрадите неке елементе уобичајене за сваку књижевну промоцију, па и ову, онда се препустите идеји или сазнању да се налазите ако не највећег, онда једног од највећих живих српских писаца, некога чија су дела не само превођена, читана, чије су књиге продаване у огромним за данашње време готово непојмљивим тиражима, него некога ко такође има изузетне оцене од стране књижевне критике.».
 Санела је рекла и да је део рада библиотеке за ову годину који се односи на организацију културних дешавања у општини Деспотовац, на које су навикли не само грађани Деспотовца већ и Поморавља, завршен овом промоцијом на најбољи могући начин. Она је додала да су многи били у неверици када су видели плакате да тај писац долази у мали Деспотовац.
-Гостовање Владимира Пиштала је заиста  проворазредни догађај. Доласком у Деспотовац он је показују једну своју изузетну величину једног прворазредног интелектуалца, једне изузетне личности који не прави очито  никакву разлику између малих и великих средина, који зна да  квалитетна перцепција књижевног  дела па тако и његових дела не зависи од онога где човек живи него шта он носи у себи и да се те разлике поготову у протоку деценија које су иза нас а и које су пред нама бришу и постају све мање значајне. 
Користим прилику да истакнем да Владимир дуго није био у Србији и да је сада дошао на месец дана и да је одвојио  време да дође у Деспотовац и остави један изузетан утисак на све нас. Иза нас је остало једно изузетно  књижевно вече», каже Санела.


Санела је на крају истакла да јој је посебно драго што су књижевно вече пратили и ђаци основне и средње школе јер су имали прилике да се сусретну, фотографишу и добију посвету од писца чија су дела чија су дела ушла у програм за српски језик и књижевност за осми разред основне и четврти разред средње школе.
Након промоције и потписивања књига, сви су позвани на коктел који је приређен у читаоници, чиме је уз дружење и послужење завршено још једно књижевно вече које ће остати забележено  у културној хроници овог града.


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра