Пређи на главни садржај

ОД НАШИХ ДОПИСНИКА/ЋУПРИЈА


            У Ћуприји премијерно изведена представа

                                "Љубавно писмо" 



У понедељак 30.11. 2015. са почетком у 20 часова у Ћуприји је премијерно изведена нова представа Градског  позоришта Моравиште,  "Љубавно писмо" по тексту Косте Трифковића у режији Уроша Младеновића. Ликове у представи су тумачили: Владан Цветковић, Владимир Милојевић, Јелена Златановић, Дејан Аћимовић, Александар Милеуснић, Јелена Јоцић и Марија Миладиновић.
Фото:Александар Милеуснић

Представа започиње монологом слуге Јована који себе замишља на некој високој позицији. Он је заправо покретач неспоразума. Волео је највише да спава  у газдином шлајфроку  и у газдиној фотељи, након ручка када газда и газдарица спавају. 
Представа је пуна забуне, љубоморних и љубавних сцена које често изазивају смех код публике. Ово извођење представа талентованих глумаца из Ћуприје било је јако динамично, без пауза и грешака. Посебно је интересантна сцена када једна жена сазна да је муж вара, другарица је теши што је пуно ироније, а када се тој другарици исто деси, ова друга понавља њен иронични текст. То код публике изазива невероватан смех. На представи је било доста људи, чак није ни било довољно карата за све, јер су се раније могле набавити. По аплаузу који је уследио на крају  и у току представе  можемо рећи да је публика била и више него задовољна.
Представа "Ђавоља посла" успех на МАПС - у, Плажане 2014.

Иначе ово је друга представа овог позоришта, прошле сезоне учестовали су и освајали награде на фестивалима представом "Ђавоља посла", у истом ритму и ове сезоне позориште наставља свој континуирани рад. 

  Дописница Тамара Радојковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра