Пређи на главни садржај

СЕЋАЊА


Четири године од смрти 

истакнутог кореографа Десанке Ђорђевић


Десанка Ђорђевић
фото: ДАРКО ГАЈИЋ
Прошло је четири године откако је преминула Десанка Ђорђевић истакнути кореограф и записивач српских народних игара.  Игре које је поставила и данас се играју у бројним Културно - уметничким друштвима. Њен животни пут био је веома занимљив, од асистента преко записивача народних игара до фолклорног кореографа.
Десанка Ђорђевић је рођена у Лици, а школовала се у Београду где је и започела фолклорну каријеру, пише Блиц. Играла је као аматер у КУД-у "Бранко Цветковић", 1946. године, а касније  прелази у ансамбл народне армије. Нешто касније постаје члан националног ансамбла народних игара и песама "Коло", где остаје до краја професионалне каријере. Више као асистент и кореограф, а мање као играч. 

Десанка је за собом оставила велики број кореографија, поменимо игре из околине Лесковца, Влашке, игре из Шумадије и Поморавља, игре из Београда итд. За њом је остало и неколико књига о народним играма. Она није знала шта је то пензионерско животарење, била је у покрету и до последњих дана путовала је по свету и постављала наше народне игре. Она је у народној игри успела да сачува и карактер и стил, а и изворност по чему је посебна.  Добила је награду за животно дело "Коло" и награду "Светски Оскар фолклора". Пријатељи је памте као
увек ведру и насмејану особу спремну да помогне. Њој у част основан је под њеним именом и Центар за очување традиционалне културе. 




Прошле године и Ресавци су имали прилике да се сусретну са играма из Шумадије и Поморавља које је записала Десанка Ђорђевић. У њену част семинар су организовали кореограф и предавач Бранко Мастиловић и Десин асистент и пријатељ, као и председник КУД-а "Стеван Синђелић" из Великог Поповића, Слободан Стоичић. Полазници семинара су успели да науче задате игре, што ће им  је омогућило и да их правилно постављају по својим ансамблима, како се не би изгубила изворност. 



У част Десанки Ђорђевић из штампе је изашла и монографија коју су приредиле Весна Бајић и Маја Красин, која се и даље може купити и из ње се може сазнати све о животу и раду ове истакнуте уметнице. 


Знала је Деса добро, да се на силу народна игра не може играти. Зато је говорила: "Децо, ако желите да се бавите народном игром, морате је волети. Ја сам игри посветила цео свој живот, она ме је одржала и хвала јој!"



Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...