Пређи на главни садржај

СЕЋАЊА


Четири године од смрти 

истакнутог кореографа Десанке Ђорђевић


Десанка Ђорђевић
фото: ДАРКО ГАЈИЋ
Прошло је четири године откако је преминула Десанка Ђорђевић истакнути кореограф и записивач српских народних игара.  Игре које је поставила и данас се играју у бројним Културно - уметничким друштвима. Њен животни пут био је веома занимљив, од асистента преко записивача народних игара до фолклорног кореографа.
Десанка Ђорђевић је рођена у Лици, а школовала се у Београду где је и започела фолклорну каријеру, пише Блиц. Играла је као аматер у КУД-у "Бранко Цветковић", 1946. године, а касније  прелази у ансамбл народне армије. Нешто касније постаје члан националног ансамбла народних игара и песама "Коло", где остаје до краја професионалне каријере. Више као асистент и кореограф, а мање као играч. 

Десанка је за собом оставила велики број кореографија, поменимо игре из околине Лесковца, Влашке, игре из Шумадије и Поморавља, игре из Београда итд. За њом је остало и неколико књига о народним играма. Она није знала шта је то пензионерско животарење, била је у покрету и до последњих дана путовала је по свету и постављала наше народне игре. Она је у народној игри успела да сачува и карактер и стил, а и изворност по чему је посебна.  Добила је награду за животно дело "Коло" и награду "Светски Оскар фолклора". Пријатељи је памте као
увек ведру и насмејану особу спремну да помогне. Њој у част основан је под њеним именом и Центар за очување традиционалне културе. 




Прошле године и Ресавци су имали прилике да се сусретну са играма из Шумадије и Поморавља које је записала Десанка Ђорђевић. У њену част семинар су организовали кореограф и предавач Бранко Мастиловић и Десин асистент и пријатељ, као и председник КУД-а "Стеван Синђелић" из Великог Поповића, Слободан Стоичић. Полазници семинара су успели да науче задате игре, што ће им  је омогућило и да их правилно постављају по својим ансамблима, како се не би изгубила изворност. 



У част Десанки Ђорђевић из штампе је изашла и монографија коју су приредиле Весна Бајић и Маја Красин, која се и даље може купити и из ње се може сазнати све о животу и раду ове истакнуте уметнице. 


Знала је Деса добро, да се на силу народна игра не може играти. Зато је говорила: "Децо, ако желите да се бавите народном игром, морате је волети. Ја сам игри посветила цео свој живот, она ме је одржала и хвала јој!"



Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...