Пређи на главни садржај

СЕЋАЊА


Четири године од смрти 

истакнутог кореографа Десанке Ђорђевић


Десанка Ђорђевић
фото: ДАРКО ГАЈИЋ
Прошло је четири године откако је преминула Десанка Ђорђевић истакнути кореограф и записивач српских народних игара.  Игре које је поставила и данас се играју у бројним Културно - уметничким друштвима. Њен животни пут био је веома занимљив, од асистента преко записивача народних игара до фолклорног кореографа.
Десанка Ђорђевић је рођена у Лици, а школовала се у Београду где је и започела фолклорну каријеру, пише Блиц. Играла је као аматер у КУД-у "Бранко Цветковић", 1946. године, а касније  прелази у ансамбл народне армије. Нешто касније постаје члан националног ансамбла народних игара и песама "Коло", где остаје до краја професионалне каријере. Више као асистент и кореограф, а мање као играч. 

Десанка је за собом оставила велики број кореографија, поменимо игре из околине Лесковца, Влашке, игре из Шумадије и Поморавља, игре из Београда итд. За њом је остало и неколико књига о народним играма. Она није знала шта је то пензионерско животарење, била је у покрету и до последњих дана путовала је по свету и постављала наше народне игре. Она је у народној игри успела да сачува и карактер и стил, а и изворност по чему је посебна.  Добила је награду за животно дело "Коло" и награду "Светски Оскар фолклора". Пријатељи је памте као
увек ведру и насмејану особу спремну да помогне. Њој у част основан је под њеним именом и Центар за очување традиционалне културе. 




Прошле године и Ресавци су имали прилике да се сусретну са играма из Шумадије и Поморавља које је записала Десанка Ђорђевић. У њену част семинар су организовали кореограф и предавач Бранко Мастиловић и Десин асистент и пријатељ, као и председник КУД-а "Стеван Синђелић" из Великог Поповића, Слободан Стоичић. Полазници семинара су успели да науче задате игре, што ће им  је омогућило и да их правилно постављају по својим ансамблима, како се не би изгубила изворност. 



У част Десанки Ђорђевић из штампе је изашла и монографија коју су приредиле Весна Бајић и Маја Красин, која се и даље може купити и из ње се може сазнати све о животу и раду ове истакнуте уметнице. 


Знала је Деса добро, да се на силу народна игра не може играти. Зато је говорила: "Децо, ако желите да се бавите народном игром, морате је волети. Ја сам игри посветила цео свој живот, она ме је одржала и хвала јој!"



Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра