Пређи на главни садржај

ОД НАШИХ ДОПИСНИКА/КОЛУМНА

Аутор


ЦЕНИ ЖИВОТ! 
СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА ИПАК ПОСТОЈИ...
Сви ми проживљавамо лепе и ружне тренутке у животу. Као тинејџери, мислимо да смо одрасли, имамо другачији поглед на свет. Свако од нас их различито доживњава. Међутим, сви пролазимо кроз сличне ствари. Пубертет, свађе са родитељима, пријатељима, другачија мишљења, различити ставови, па и неизоставне оцене, утичу на нас и на наше расположење. Разочарамо се зато што не можемо да урадимо нешто, нисмо добри у неком спорту, па нисмо сви исти, сваком иде нешто у животу, само то мора да пронађе. Проблем је у томе најчешће, што се не трудимо довољно, неке ствари могу да се испуне само трудом.
flickr.com

Неколицини долазе мисли да их нико не жели, не воли, да не припадају ту, да су сувишни, па желе да окончају свој живот. Нико не гледа свет другим очима, шта ако то, као и у већини случајева није истина? Кад нам дође таква "безизлазна" ситуација ми не гледамо друге... Увек постоји неко коме ћемо да недостајемо! Колико пролазника сретнемо у току дана, не знамо ништа о њима, али опет, они су нам и тим проласком испунили дан.
flickr.com
Људи без руку, без ногу, слепи... покушавају, боре се за живот. Намећу себи веће циљеве од нас који смо способнији за то. Када то видим, ја се запитам да ли се све дешава са неким разлогом?Пролазимо кроз ружне ствари, а на крају тунела нас чекају неке лепше... Да, светлост на крају тунела дефинитивно постоји, ми смо можемо да је видимо, ако мислимо оптимистично и ако је тражимо дубоко  у срцу и души, видећемо је, сигурно!
Светлост на крају тунела дефинитивно постоји, само је треба наћи, није далеко, ту је у нама!


                                                      Тамара Радојковић
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

Аутор
У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...
Постави коментар
Прикажи све

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

Аутор
 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...
Постави коментар
Прикажи све

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Аутор
Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...
Постави коментар
Прикажи све