Пређи на главни садржај

АНКЕТА

ШТА СМО ЧИТАЛИ У 2015. ГОДИНИ?


Ове године је као и сваке друге изашао велики број књига. О њиховом квалитету и значају суд је изнела публика, али и књижевна критика које је све мање на страницама тиражних новина. Веома  је важно напоменути да је овогодишња Нинова награда отишла у руке писца Филипа Давида. Недавно су чланови наше редакције урадили једну анкету са само једним питањем : Шта сте читали у 2015. години? 

Јасна Поповић: Књига се зове “Живи и памти”, аутор је недавно преминули руски писац Валентин Распутин, руској публици познат као Горостас са Бајкала. Због свог обимног и значајног дела. 

Код нас, нажалост, мало познат и мало превођен.
Књига “Живи и памти” је драма, судбина једне жене, њеног мужа и њихове љубави. 
Живот приказан као борба у којој је највећа награда, циљ и разлог за борбу, оно што ми сматрамо свакодневницом: осмех, хлеб, рад у својој њиви..
Ово је књига која је на мене оставила најјачи утисак после Достојевског. Има изузетну снагу и препоручујем је свима који воле да читају.

Златко Вујчић: Посебан утисак на мене је оставио цитат из књиге Св. Јована Кроштантског:
“Понекад се целог дана мучим и не могу да се обратим свим срцем, будући да ме грех разјарује и чини недоступним Божије помиловање. Окован у ланце у унутршањости ја не могу да се обратим Богу.  Он ми шаље свој благослов и своју милост тек када види моју немоћ, моје смирење и моје сузе”.


Јелена Јоцић: На мене је ове године поред мноштво квалитетних и не тако квалитетних књига највећи утисак оставила “Књига лекова Деливеранс Деј”, ауторке Катрин Хау.

Ово је  књига која говори о историји једне епохе, људским надањима и страховима, давно закопаним тајнама и неправдама. 
Књига говори о неразумевању и одбацивању другог, различитог из страха од непознатог.


Шта нам остаје на крају, осим да се захвалимо нашим саговорницима што читају овако занимљива дела. Једна латинска пословица каже “Речи лете, написано остаје”, ова дела  ће свакако остати као сведочанство квалитетне књижевности.






Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра