Пређи на главни садржај

ИНТЕРВЈУ/ДУШАН РЕСАВАЦ СТОЈАДИНОВИЋ


ДУШАН РЕСАВАЦ СТОЈАДИНОВИЋ


"О ПРИЧАМА СА ИЗВОРА"




Недавно је у издању музичке куће ПГП РТС изашао нови албум Душана Ресавца Стојадиновића и Stoiks бенда под називом Приче са извора. Овај албум у етно- џез варијанти представља својеврсно враћање заборављеним коренима. О новом албуму, али и његовој музичкој каријери, фестивалу који организује, говори нам Дуле Ресавац. 

Разговор смо започели у нашој природно и културно богатој Ресави о његовим првим музичким корaцима.


Колико се већ дуго бавите музиком?
С обзиром да сам рођен у породици где су се сви бавили музиком, могу слободно рећи да се музиком бавим од кад знам за себе. Прво  је то било несвесно, док сам слушао мога деду, оца и брата како свирају(иначе су сви професионални музичари),  а онда сам негде са својих 7 година почео са хармоником да би се касније пребацио на саксофон и перкусие. Певање је дошло само од себе када ми је глас измутирао негде са 15-16. година.
Омот за албум 


Да ли је и Вас као многе уметнике нашег краја инспирисала лепота Ресаве, између осталог син сте великог уметника нашег краја, чувеног Аце Ресавца?

Јесте, Ресава је константна инспирација. Није ни чудо имајући у виду да живимо у тако малој средини а имамо толико квалитетних уметника у нашој Ресави. А мој отац је свакако и мој узор како певачки тако и животни.
На новом албуму обрађујете традиционалне народне песме, шта оне за Вас значе?

То што сам се одлучио на обраде наших традиционалних песама уопште није случајно. Сматрам да смо срећни што живимо у средини са тако богатом и неисцрпном културном баштином и мислим да је обавеза нас музичара да, давајући нове нијансе и звукове овим песмама, спасимо ове музичке бисере од заборава. Зато се овај ЦД и  зове „Приче са извора“. Ми смо овим песмама дали једну џез ноту, али смо свакако покушали да их не покваримо беспотребним филозофирањем.

Душан Ресавац и Stoiks бенд

Да ли је овај албум на неки начин повратак коренима?
Ја сам се са својом породицом вратио из иностранства баш из те потребе да се вратим својим коренима и због јаког осећаја носталгије.  А овај ЦД је резултат мог рада са фантастичним музичарима из групе "Stoiks" и свакако је тек почетак истраживања наших корена.
Душан Ресавац је заједно са два своја пријатеља који на подједнак начин воле свој крај организује од  прошле године манифестацију под називом Resava world music festival. Фестивал траје два дана и богат је Kултурно- уметничким садржајем. Ту се на једном месту спајају и савремена музичка култура и заборављени корени. Фестивал је посетило више од хиљаду људи, а наступили су и многи музичари као што је Рамбо Амадеус, Бора Дугић, Даница Крстић и многи други музичари, не само из земље већ и из иностранства.
Фолклорни ансамбл из Швајцарске - гост на овогодишњем фестивалу

Организатор сте значајног музичког фестивала у Деспотовцу, шта нам о њему можете рећи?
Ресава фест је можда нешто најлепше што сам направио у свом животу, наравно, захваљујући мојим сарадницима и другарима проф. Александру Стојићу и Златку Јовановићу. Као и све лепо у животу десило се сасвим случајно  почевши од моје идеје речене тек тако испијајући кафу са горе поменутом господом. Десило се да после две године имамо пар хиљада људи који посећују овај фестивал и како ствари стоје биће их све више. Мислим да овај фестивал постаје веома битан за нашу малу Деспотовачку општину јер све више људи посећује нашу општину захваљујући овом фестивалу, а већ их је било из разних земаља Европе, али и из Јужне Америке. Ми већ припремамо следећу годину, смишљамо репертоар, али и пратеће активности фестивала. Новост ће бити камп, који планирамо да псотавимо на ливади где се фестивал организује како би исти обогатили разним дневним активностима и како би што више омасовили овај фест. Ми смо на овај фестивал веома поносни и једино што можемо да обећамо је да ће из године у годину  бити све бољи да никада неће постати вашар већ да ће култура и уметност бити на првом месту.
Фестивал пропратило више од хиљаду људи


Да се вратимо новом албуму, са албума се посебно истиче песма „Ој ливадо успомено стара“, одакле идеја да баш ту песму снимите?

Песма „Ој ливадо, успомено стара“ је песма која се пева у нашем крају. Није посебно позната у неким другим крајевима Србије, па сам баш због тога одлучио да је снимим на овом ЦД-у. Аутор ове песме је Витомир Животић, а њена блага и искрена мелодија је пресудила када смо одлучивали шта ћемо снимити.
Дaница Крстић и Stoiks бенд


Видели смо да је на албуму и име Данице Крстић, шта нам можете рећи о тој сарадњи?
Када сам слушајући текст песме „Маријо дели бела кумријо“ схватио да је то у ствари дуетска песма, иако је нико до сада није снимио као дует, а има подоста верзија ове песме, размишљао сам о томе кога бих могао да позовем да отпева ову песму. Некако, Даница ми се учинила као најбоље решење за то због њеног дивног гласа, али и због њених људских квалитета, а и због тога што не припада оном излизаном естрадном талогу већ је права млада уметница. Испоставило се да је мој кум проф. Александар Стојић, који иначе свира гитару и који је радио све аранжмане за овај ЦД, врло добро познаје, тако да смо је позвали и она је одмах прихватила. Касније смо са Даницом наставили сарадњу те смо постали и њен пратећи бенд на њеном музичком пројекту.


Можете ли нам рећи ко је радио омот за нови албум?
Графику омота за овај албум је урадила Швајцарска уметница индијског порекла Shainy Boots, веома јој се свидела музика и сама се понудила да то уради. Све је одсликала Мина Миладиновић из Панчева управо у Панчеву.
Какви су Ваши даљи планови?
У плану је један дуетски албум са мојим кумом проф. Александром Стојићем. Где ће у први план бити његово виртуозно свирање гитаре и мој глас. А у међувремену смо снимили и један ЦД са групом Balkan Lovers коју сам основао са својим братом Гораном Стојадиновићем – Рангом  и који ће ускоро изаћи за једну издавачку кућу из Швајцарске. Реч је о нашој ауторској музици коју планирамо да пласирамо на инострано тржиште.
Захвалили смо се на разговору Душану и пожелели му још много добрих албума, са циљем да се приче са извора сачувају и тако предају млађим генерацијама у духовни аманет.



                                                   ОБАВЕШТЕЊЕ 

Чувени музичар Аца Ресавац после више од три деценије  поново отвара ресторан "Романтика"  у Деспотовцу. Позивамо Вас да присуствујете отварању!
                                                         

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра