Пређи на главни садржај

КЊИЖЕВНИ ШОК



ПОШТО ЈЕ УВЕЛИКО ПОЧЕО БОЖИЋНИ ПОСТ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ВАМ ДА У ВРЕМЕНУ ОДМОРА МИСЛИ ПРОЧИТАТЕ ПРИЧУ О ПОКАЈАЊУ И ОСВЕТИ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА "КАСИЈАНА".

Сви сте чули за Владику Николаја Велимировића значајног теолога и беседника. Међутим, мало ко зна да је Владика Николај као и многа свештена лица у то време био веома обдарен и за писање књижевних дела. Књижевно дело које је написао "Касијана" испричало нам је невероватни причу о греху, покајању и правди кроз вешто исткану књижевну причу.
Кратким и вештим описом три фијакера која "језде" из Сарајева ка манастиру Милешево, Владика започиње причу о тројици угледних људи Павлу Сарајлији сину трговца Јове Сарајлије, Петру Сумраку  старом сарајевском лекару и Марку Кнежеву раднику, који су се чини се пошли у Милешеву да се захвале на гробу Светог Саве Богу за даровану слободу након Првог светског рата. Међутим, на пола пута у манастиру Бања код Прибоја, Павле Сарајлија износи дубље намере које има, он је од свог оца добио један рукопис о животу монахиње Касијане који мора да однесе у Милешево. 
Фото

Павле ће убрзо својим сапутницима прочитати рукопис свог оца и они ће сазнати да је монахиња Касијана раније била "грбава Јула" да је преварио мушкарац и хтео да се ожени другом , па је она планирала освету у цркви, али је свештеник Калистрат успео да је одговори од освете и покаже јој пут опраштања и покајања којим је она наставила да хода као монахиња Касијана. Из тог рукописа они су све сазнали, осим истине коју ни Павле није знао, да се особа која је преварила Касијану налазила међу њима, али је вешто ћутала и сакривала свој грех све до Милешеве и Касијаниног гроба. У том вештом књижевном заплету крије се прича о покајању, опраштању и правди у чему лежи и књижевна, естетска али и духовна вредност овог несвакидашњег дела. 
.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра