Пређи на главни садржај

КЊИЖЕВНИ ШОК



ПОШТО ЈЕ УВЕЛИКО ПОЧЕО БОЖИЋНИ ПОСТ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ВАМ ДА У ВРЕМЕНУ ОДМОРА МИСЛИ ПРОЧИТАТЕ ПРИЧУ О ПОКАЈАЊУ И ОСВЕТИ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА "КАСИЈАНА".

Сви сте чули за Владику Николаја Велимировића значајног теолога и беседника. Међутим, мало ко зна да је Владика Николај као и многа свештена лица у то време био веома обдарен и за писање књижевних дела. Књижевно дело које је написао "Касијана" испричало нам је невероватни причу о греху, покајању и правди кроз вешто исткану књижевну причу.
Кратким и вештим описом три фијакера која "језде" из Сарајева ка манастиру Милешево, Владика започиње причу о тројици угледних људи Павлу Сарајлији сину трговца Јове Сарајлије, Петру Сумраку  старом сарајевском лекару и Марку Кнежеву раднику, који су се чини се пошли у Милешеву да се захвале на гробу Светог Саве Богу за даровану слободу након Првог светског рата. Међутим, на пола пута у манастиру Бања код Прибоја, Павле Сарајлија износи дубље намере које има, он је од свог оца добио један рукопис о животу монахиње Касијане који мора да однесе у Милешево. 
Фото

Павле ће убрзо својим сапутницима прочитати рукопис свог оца и они ће сазнати да је монахиња Касијана раније била "грбава Јула" да је преварио мушкарац и хтео да се ожени другом , па је она планирала освету у цркви, али је свештеник Калистрат успео да је одговори од освете и покаже јој пут опраштања и покајања којим је она наставила да хода као монахиња Касијана. Из тог рукописа они су све сазнали, осим истине коју ни Павле није знао, да се особа која је преварила Касијану налазила међу њима, али је вешто ћутала и сакривала свој грех све до Милешеве и Касијаниног гроба. У том вештом књижевном заплету крије се прича о покајању, опраштању и правди у чему лежи и књижевна, естетска али и духовна вредност овог несвакидашњег дела. 
.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...