Пређи на главни садржај

ЗАНИМЉИВОСТ

Аутор


НАЈСТАРИЈА ФОТОГРАФСКА РАДЊА У ДЕСПОТОВЦУ
ВИШЕ ОД ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА
"ФОТО БАНЕ" ЧУВА ВАШЕ УСПОМЕНЕ



Пре више од шест деценија у Деспотовцу је основана фотографска радња "Фото Бане" која и данас носи назив свога творца и не заостаје за  трендовима у дигиталној фотографији. 

Фото Бане - Стари Деспотовац


Било је то далеке 1954. када су са жељом да Деспотовац као центар Горње Ресаве добије фотографа, из Ћуприје  довели чувеног мајстора фотографије Бранислава Марјановића. 

Фотографску радњу су основали брачни пар Надежда и Бранислав Марјановић. Бранислав је рођен 1930. године, па је 1954. године доведен из Ћуприје као мајстор фотографије како би Деспотовац имао фотографску радњу, прича Јован потомак чувеног мајстора фотографије који успешно савладава све задатке које намеће дигитална фотографија.

Да је све било онако како Јовица непристрасно тврди говоре нам и старе фотографије, сведоци како је некада Деспотовац изгледао. Међутим, Јован наставља и даље да нам прича о историји ове мале породичне установе. 


Касније од свог оца занат изучава син Јовица који заједно са супругом Јасминком  наставља рад и унапређење фотографске радње. Тако да постају лидери у овом послу о чему сведочи и чињеница да су одавде потекле и прве колор фотографије у овом крају. Кодак Експрес је баш ову радњу одабрао за представника на светским сајмовима што је сатисфакција њиховог рада, прича Јовица. 

Иако нажалост, ни Бранислав, ни Јовица више нису живи, овај породични посао вешто су познавајући занат преузели унук Јован и унука Јована.

Филозофија наше радње је да се унапреди рад и да се настави породична традиција. Поседујемо најсавременију дигиталну опрему за израду фотографија као и велики радни тим како у земљи тако и у иностранству, каже Јован. 

Уколико имате неку стару фотографију коју је прегризло време или било који други фактор у овој радњи извршиће дигитални ретуш и фотографија ће поново засветлети старим сјајем, али то није све што се убраја у новине ове значајне породичне фирме. 
Пример Дигитални ретуш 

Поред дигиталног ретуша старих фотографија, актуелна је израда новогодишњих календара позивамо  децу  и родитеље да дођу до наше радње  и фотографишу се и одаберу календар. Затим ту је израда фотошоља, пребацивање материјала са видео касета на ДВД дискове, дизајн и припрема за штампу, дигитална и офсет  штампа, теренска фотографија и још много тога, истиче Јован. 

Фотошоље 


Данас у Горњој Ресави скоро да нема куће која у својој кућној фото - архиви нема неку фотографију са потписом мајстора фотографије "Фото Банета", то је сведок једне историје и једног времена, које се протезало кроз три генерације, и наставило да бљешти истим сјајем и данас у дигиталном добу.

                                                                      ПГ


                                                                         




Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Аутор
Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о
Постави коментар
Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Аутор
Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при
Постави коментар
Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

Аутор
"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра
Постави коментар
Прикажи све