Пређи на главни садржај

ХРОНИКА РЕСАВА ФЕСТА: ДУЛЕ РЕСАВАЦ "КВАТРО" И СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ НАДИШАНА ИЗ СИБИРА!

Синоћ је на Фазанерији одржано друго вече концерата на Ресава фесту. 


Као што је публика навикла прве вечери и друге вечери је глумац и редитељ Милан Вељковић најавио   госте који свирају. 
Приређено је дивно вече за публику где је Владисвар Надишана (Vladiswar Nadishana), мулти-инструменталиста, композитор, који свира на више  од 200 инструмената света, а неке је и сам направио. Без проблема   пратио Дулета Ресавца, у извођењу неких наших познатих песама, као што је "Димитријо, сине Митре", а касније су они пратили Надишану који је изводио своје композиције. Његова музичка каријера почиње од 1990. године, када се најпре бавио свирањем гитаре, а касније је почео да се занима за етно звуке и старе инструменте света. Занимљиво је да је у свом селу у Сибиру, основао "Одељење звучне микрохирургије" где је откривао непознате светске древне инструменте, нове методе  њихових коришћења, али и дигитални звук. Свирао је са многим познатим музичарима у свету "ворлд" музике, а његова музика је коришћена и у кореографијама у руском "Бољшој театру". Од 2005. живи у Берлину, где ради на неколико пројеката. 

-Први пут сам на овом фестивалу. Волим овакве фестивале, искуства су веома позитивна, бенд је сјајан и уживао сам да свирам са овим људима- каже Надишана за "Нову Ресаву". 
У разговору се посебно осврнуо и на Балканску музику коју јако воли, али и на то да кроз своју музику коју распрострањује по целом свету ствара нова музичка правила. 
-Волим српску музику. Потичем из музичке породице, као и Дуле, који потиче из старе музичке породице и чији се деда бавио музиком. То је за мене посебно. Иначе уживам и у старој Балканској музици. Немам неку омиљену песму из српске музике, али је задовољство слушати, поготово ове момке, заиста је уживање, као и свирати са њима. Направио сам неке инстурменте и даље настављам са тим.  
У току вечери свирао је један инструмент који је сличан као наше дромбуље. 
-Свирам тај инструмент свуда. Срећем га у многим културама, има га на Сибиру, у Србији, код Абориџина, Сомалији. Веома је популаран. Свирао сам свуда по свету где су ме позвали. У својој земљи, у Сингапуру, Америци, Индији, Бали, Русији, Македонији, Албанији и на Косову. 
За природу Горње Ресаве рекао је да је то рај на земљи. 
-Имао сам прилике да са Гораном из бенда, видим веома лепа места,  водопад, манастир, такође и "Лисински рај" што звучи веома добро, као рај на земљи, заиста сам уживао тамо. 
Утиске о синоћној свирци, са нама је поделио и проф. Александар Стојић. 
-Утисци су веома добри. Дошао нам је уметник, мулти-инструменталиста из далеких крајева планете. Једно невероватно искуство, бити са таквим човеком на сцени. Искуство је обострано, што нам је и сам Надишана рекао. 
Гост на концерту био је и Горан Стојадиновић Ранго, који се годинама бави музиком и који је основао групу "Балкан ловерс" који је веома задоваљан и фестивалом и свирком.
-О овом фестивалу мислим све најбоље. Могу да вам кажем да смо свирали по многим фестивалима  који имају невероватно велике буџете, у односу за наше услове, и да то није ништа много боље у односу на овај фестивал. Ови момци, мој брат Дуле, Аца, Зале, са тим што имају раде нешто невероватно, квалитетно и велико. Идеја да Надишана дође у Горњу Ресаву, потекла је од мог брата Дулета, који се интересовао за Надишанину музику. Без обзира што Надишана свира само велике "ворлд" фестивале, на наше изненађење, пристао је да радо дође на фестивал. И заиста им је изашао у сусрет. Што се тиче мог бенда, "Балкан ловерса", недавно нам је изашао албум, и учествовали смо на џез фестивалу   у Лугану, где су реакције њихове штампе биле веома позитивне. Припремамо се полако, јер 9. августа, наступамо на Нишвил- у,  а 25.августа у Деспотовцу, на "Данима српског духовног преображења".
Опширније о уметнику на званичној страници: Надишана.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...