Пређи на главни садржај

ДАНАС ЈЕ СВ ПРОКОПИЈЕ - ПРОШЛО ЈЕ 123 ГОДИНЕ ОД НЕСРЕЋЕ У "ЦИГАНСКОМ ПОТКОПУ"!

Рудничани данас славе дан Св. Прокопија, а у Деспотовцу је данас вашар. 
Свети Прокопије је у Сењском Руднику почео је да се обележава од како је 21. јула 1893. године, пре тачно 123 године на овај дан у рударском ревиру "Цигански поткоп" услед несреће остала закопана цела смена рудара. 

На сајту овог насеља забележени су и детаљи ове несреће:
- До зарушавања је дошло јер је изгорела дрвена подграда у јами, услед пожара који је захватио букову шуму и пренео се на јаму. 
Године 1900. управа је у знак сећања подигла цркву Светог Прокопија и 21. јул почиње да се обележава као дан рудара.

-Грађевина је подигнута на висоравни уз саму рудничку колонију. У "готском" стилу, сазидана је од цигле, а покривена обичним печеним црепом. Иконостат је обичне израде, рађен у времену када и сама црква, а иконописао га је Настас Стевановић чије дело је и иконостас у београдском Саборном храму, стоји на званичној фејсбук страници.

 Због штрајка од 6. 08- 15.08. у време комунизма дан рудара постаје 6. август. Касније, 90-тих година 20. века, опет су славили Светог Прокопија који је заштитник рудара, а данас је то и слава целог насеља, подсећају на звачничној страници. 
Иначе, Свети Прокопије је васпитан у духу римског идолопоклонства. Када је послат на пут да уништи хришћане, јавио му се Господ. Тада је и он постао хришћанин, због чега је бачен у тамницу, тамо му се поново јавио Господ и он је постао Прокопије. Због своје вере, посечен је 303. године. 

Извор: сењски рудник
Фото: фејсбук


Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...