Пређи на главни садржај

ДАНАС ЈЕ СВ ПРОКОПИЈЕ - ПРОШЛО ЈЕ 123 ГОДИНЕ ОД НЕСРЕЋЕ У "ЦИГАНСКОМ ПОТКОПУ"!

Рудничани данас славе дан Св. Прокопија, а у Деспотовцу је данас вашар. 
Свети Прокопије је у Сењском Руднику почео је да се обележава од како је 21. јула 1893. године, пре тачно 123 године на овај дан у рударском ревиру "Цигански поткоп" услед несреће остала закопана цела смена рудара. 

На сајту овог насеља забележени су и детаљи ове несреће:
- До зарушавања је дошло јер је изгорела дрвена подграда у јами, услед пожара који је захватио букову шуму и пренео се на јаму. 
Године 1900. управа је у знак сећања подигла цркву Светог Прокопија и 21. јул почиње да се обележава као дан рудара.

-Грађевина је подигнута на висоравни уз саму рудничку колонију. У "готском" стилу, сазидана је од цигле, а покривена обичним печеним црепом. Иконостат је обичне израде, рађен у времену када и сама црква, а иконописао га је Настас Стевановић чије дело је и иконостас у београдском Саборном храму, стоји на званичној фејсбук страници.

 Због штрајка од 6. 08- 15.08. у време комунизма дан рудара постаје 6. август. Касније, 90-тих година 20. века, опет су славили Светог Прокопија који је заштитник рудара, а данас је то и слава целог насеља, подсећају на звачничној страници. 
Иначе, Свети Прокопије је васпитан у духу римског идолопоклонства. Када је послат на пут да уништи хришћане, јавио му се Господ. Тада је и он постао хришћанин, због чега је бачен у тамницу, тамо му се поново јавио Господ и он је постао Прокопије. Због своје вере, посечен је 303. године. 

Извор: сењски рудник
Фото: фејсбук


Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива